Milanović uporedio rast Hrvatske i Srbije i kritikovao spoljnu politiku EU
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je 9. novembra u Zagrebu da je Srbija, prema njegovoj oceni, u protekloj deceniji ostvarila približno isti rast kao Hrvatska, uz znatno manje novca iz evropskih fondova. Govoreći na obeležavanju Dana Fakulteta političkih nauka, ocenio je da članstvo u Evropskoj uniji Hrvatskoj donosi veću bezbednost, ali da o njegovim ekonomskim rezultatima treba otvoreno razgovarati.
Zašto je Milanović pomenuo Srbiju
Milanović je u govoru naveo da je životni standard u Hrvatskoj u prethodnih deset godina rastao oko 2,5 odsto godišnje. Istakao je da je Hrvatska u tom periodu raspolagala znatnim evropskim sredstvima, među kojima je bio i novac povezan s obnovom posle zemljotresa i oporavkom od posledica pandemije.
Kao primer za poređenje naveo je Srbiju, koja je, kako je ocenio, u vreme Aleksandra Vučića ostvarila približno sličan rast uz manji priliv novca iz evropskih fondova. Pomenuo je i sredstva iz Kine i, u manjoj meri, iz Rusije. Poređenje je izneo kao polaznu tačku za razgovor o tome šta je Hrvatska postigla sredstvima koja su joj bila na raspolaganju.
Izlazak iz EU ocenio kao nerealan i nerazuman
Hrvatski predsednik rekao je da posle 13 godina članstva ima smisla iznova pitati šta zemlja dobija od Evropske unije. Nacionalnu bezbednost izdvojio je kao jednu od koristi članstva, a ideju o referendumu o izlasku ocenio je kao nerealnu i nerazumnu.
Oštrije je govorio o zajedničkoj spoljnoj politici Unije. Prema njegovoj oceni, članice teško postižu dogovor o važnim međunarodnim pitanjima, što sužava prostor i za samostalne istupe Hrvatske. U tom kontekstu pomenuo je bivše visoke predstavnice EU Federiku Mogerini i Ketrin Ešton, čiji je pristup opisao kao previše uzdržan.
Studentima poručio da postavljaju teška pitanja
U završnom delu govora Milanović je otvorio pitanje kako demokratske institucije funkcionišu kada se nađu pod političkim pritiskom. Pomenuo je upad u američki Kongres početkom 2021. godine, političke sukobe u Poljskoj i napetosti oko hrvatskog Ustavnog suda.
Studentima i akademskoj zajednici poručio je da otvorena rasprava može pomoći da se spreče fizički sukobi. Tu misao je sažeo rečima: „I najprizemnija psovka boli manje od pravog udarca.“
