Zatekla je ženu kako uzima suncokret sa groba njenog sina. U kući preko puta čekalo ju je pismo

Sedam meseci nakon što joj je sin poginuo u saobraćajnoj nesreći, Vera se vratila na groblje po makaze koje je zaboravila kraj spomenika. Tamo je zatekla nepoznatu ženu kako izvlači suncokret iz buketa koji je ostavila prethodnog dana. Kad je zatražila da joj vrati cvet, žena joj ga je pružila i pokazala prema maloj kući preko puta.

„Ako imate deset minuta, pokazaću vam zašto sam ga uzela“, rekla je.

Priča je književno prerađena. Završetak je osmišljen za ovu verziju.

Suncokreti za njegov 35. rođendan

Dan ranije Marko bi napunio 35 godina. Vera je kupila suncokrete jer ih je on često donosio kad bi svratio posle posla. Obično bi ih spustio na kuhinjski sto, otvorio kutiju s alatom i pitao šta se pokvarilo otkako je poslednji put bio kod nje.

Sedam meseci nakon nesreće i dalje bi ponekad uzela telefon da ga pozove zbog neke sitnice. Juče mu je na groblju ispričala da slavina ponovo curi i da je komšija nabavio psa koji laje čim čuje poštara. Tek kad se vratila kući, primetila je da je makaze kojima je skratila stabljike ostavila pored spomenika.

Sledećeg jutra ugledala je ženu u izbledelom sivom kaputu. U njenoj torbi već je bilo nekoliko ruža i karanfila. Vera ju je posmatrala kako prelazi od jednog spomenika do drugog i iz ostavljenih buketa izvlači sveže cvetove. Kada je stigla do Markovog groba i uzela suncokret, Vera joj je prišla.

„Taj buket sam donela juče“, rekla je. „Vratite mi cvet.“

Žena joj je odmah pružila suncokret. Zatim je pogledala ime na spomeniku.

„Vi ste Markova majka?“

Vera je stegla stabljiku. „Odakle ga poznajete?“

Iza zaključanih vrata

Žena se predstavila kao Milena. Povela je Veru iza male kuće preko puta groblja i otključala vrata nekadašnje radionice. Duž zidova bile su police, a na njima plitki drveni ramovi prekriveni belim platnom. Na karticama ispod ramova stajala su imena i datumi.

Vera je na jednoj polici ugledala Markovo ime.

Milena je podigla platno. U ramu je ležao presovan suncokret, a iza njega, naslonjena na zid, stajala je koverta. Na njoj je Markovim rukopisom pisalo „Za mamu“.

„Ovaj u ramu je njegov“, rekla je Milena. „Doneo mi ga je dok je bio živ.“

Ispričala je Veri da je njen muž nekada pravio ramove u toj radionici. Posle njegove smrti počela je da u njima čuva presovano cveće. Prvi je napravila od karanfila iz njegovog poslednjeg rođendanskog buketa. Kasnije su joj i komšije donosile cvetove koje su želele da sačuvaju.

Marko ju je upoznao kad ga je zamolila da joj popravi bravu na radnji. Dok je radio, primetio je ramove i pitao može li jedan da naruči za majku. Nekoliko dana kasnije doneo je suncokret, a sledeći put i kovertu. Rekao je da će svratiti po poklon pred Verin rođendan.

Poginuo je pre nego što je stigao da ga preuzme.

„Kad sam prvi put otišla na njegov grob, znala sam kome treba da predam pismo“, rekla je Milena. „Nisam znala kako da vam priđem. A posle sam počela da uzimam po cvet i sa drugih grobova. Govorila sam sebi da ih tako čuvam. Trebalo je da pitam.“

„Jeste“, rekla je Vera. „Onaj od juče donela sam jer bi mu bio rođendan.“

Milena je spustila torbu kraj vrata. „Vratiću i ostale. Znam odakle sam ih uzela.“

Šta je Marko napisao

Vera je otvorila kovertu tek kada je sela na stolicu kraj radnog stola. U njoj je bio list istrgnut iz sveske, sa jednom precrtanom rečenicom na vrhu.

„Mama, kažeš da uvek donesem cveće, a nikad ne donesem vazu. Evo jednog koje možeš da okačiš na zid. I zovi me nekad kad je slavina ispravna. Mogu da dođem i samo na kafu.“

Vera je poslednju rečenicu pročitala još jednom. Setila se koliko mu je puta, dok se spremao da ode, rekla da sedne još pet minuta. Gotovo svaki put bi ostao.

Milena joj je donela čašu vode i sačekala da Vera sama progovori.

„Mogu li da ponesem ram?“

„Naravno“, rekla je Milena. „Plaćen je. Dao mi je novac čim je doneo cvet.“

Na povratku je Vera svratila do groba. Vratila je suncokret u buket, pokupila makaze i otišla kući s ramom pod miškom.

Okačila ga je iznad kuhinjskog stola. Pismo je ostavila u fioci kraj kašičica za kafu. Kad je sledeće nedelje Milena došla da joj donese platno u koje je ram bio umotan, Vera je izvadila dve šoljice i zamolila je da sedne. Htela je da čuje šta je Marko pričao dok je popravljao bravu.