Jasmin Hasić o promenama u Srbiji: Šta bi mogle da znače za Dodika i odnose sa BiH?

Političke promene u Srbiji mogle bi da otvore prostor za bolju saradnju sa Bosnom i Hercegovinom, ocenio je profesor međunarodnih odnosa i međunarodnog prava Jasmin Hasić. Gostujući u emisiji „Novi dan“ na N1, govorio je o tome kako bi novi odnosi u regionu mogli da utiču na položaj Milorada Dodika, šta očekuje od formiranja vlasti u BiH i zašto Sarajevo u pregovorima sa Evropskom unijom treba jasnije da zastupa svoje interese.

Promene u Beogradu mogle bi da olakšaju saradnju

Komentarišući pobedu studentske liste u Srbiji, Hasić je rekao da ne očekuje nagli zaokret u spoljnoj politici Beograda. Ipak, smatra da političke promene pružaju priliku za pomirenje i saradnju, posebno kada je reč o evropskim integracijama.

Prema njegovoj oceni, bolji odnosi Srbije sa Evropskom unijom mogli bi povoljno da utiču i na političku atmosferu u Republici Srpskoj. Upitan šta promene u Srbiji znače za Dodika, koji se politički oslanjao na Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, Hasić je ukazao na ulogu institucija, sudova, parlamenata i organizacija civilnog društva. Njegova poruka bila je da se stavovi jednog političara ne mogu pripisati svim građanima Republike Srpske.

Hasić je razmotrio i kako bi birači u BiH možda glasali da su se promene u Srbiji dogodile ranije. Ocenio je da bi deo birača u Republici Srpskoj mogao drugačije da proceni ko bi najbolje sarađivao sa novim vlastima u Beogradu. Slična pitanja bi se, po njegovom mišljenju, mogla otvoriti i među biračima u Federaciji BiH.

Pitanje Dodikovih poslova i ulaska u Srbiju

Tokom razgovora postavljeno je pitanje da li bi nove vlasti u Srbiji mogle da preispitaju Dodikove poslove i nekretnine u toj zemlji, kao i da li bi mu mogle zabraniti ulazak.

Hasić je odgovorio da bi se o takvim potezima moglo govoriti jedino u okviru vladavine prava. O njima je govorio kao o mogućim scenarijima, uz uslov da svaki konkretan potez ima pravni osnov.

Kako bi odluke nove vlasti mogle da utiču na birače?

Hasić je izneo i hipotezu da bi političke promene u Srbiji dugoročno mogle da idu u korist Aleksandru Vučiću. U tom scenariju, odluke nove vlasti o osetljivim pitanjima, poput Kosova i Srebrenice, mogle bi da izazovu nezadovoljstvo dela birača i otvore prostor za povratak ranijih političkih struktura.

Profesor je naglasio da je to pretpostavka. Pitanje da li je Vučić svesno prepustio političku inicijativu studentskoj listi izneo je kao deo tog hipotetičkog scenarija.

Šta sledi posle izbora u Bosni i Hercegovini?

Kada je reč o formiranju vlasti u BiH, Hasić ne očekuje velike promene. Podsetio je da će tempo postizbornih dogovora zavisiti od institucionalnih procedura i rokova, uključujući formiranje domova naroda.

Osvrnuo se i na ulaganja u izborne tehnologije. Komentarišući rezultate, ocenio je da je glasanje, uz upotrebu novih skenera, pokazalo da stranke desnice i dalje imaju značajnu podršku birača.

Šta BiH treba da zastupa u pregovorima sa Briselom?

Povod za gostovanje bio je Hasićev priručnik „EU za neupućene“, koji je objavilo Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke. Namenjen je učenicima, studentima i svima koji žele da razumeju kako funkcionišu institucije Evropske unije i šta podrazumeva proces pristupanja. Priručnik se bavi i oblastima koje građani prepoznaju u svakodnevnom životu, poput zapošljavanja, obrazovanja, poljoprivrede i socijalnih prava.

Hasić smatra da bi političari u BiH trebalo bolje da se pripreme za razgovore sa Briselom i jasnije kažu šta žele da postignu. Kao primer naveo je usklađivanje vizne politike sa Evropskom unijom. Kada se razgovara o bezviznim režimima sa drugim državama, BiH bi, prema njegovim rečima, trebalo da zna koje interese želi da zaštiti i da ih obrazloži za pregovaračkim stolom.