Korać o velikoj izlaznosti u Srbiji: Snažan pritisak na vlast, ali rezultat odlučuju glasovi
Veliki odziv birača na parlamentarnim izborima u Srbiji podstakao je optimizam među protivnicima Aleksandra Vučića. Žarko Korać, penzionisani profesor Univerziteta u Beogradu i nekadašnji potpredsednik Vlade Zorana Đinđića, ocenjuje da bi visoka izlaznost mogla predstavljati ozbiljan problem za vladajuću stranku.
Korać je za Jutarnji list izneo procenu da redovi na biralištima i snažna mobilizacija građana nagoveštavaju mogućnost promene vlasti. Njegova izjava, međutim, predstavlja političku ocenu tokom izbornog dana, a ne zaključak zasnovan na prebrojanim glasovima.
Podaci objavljeni na konferenciji Republičke izborne komisije pokazali su da je do 12 časova glasalo 34,55 odsto birača. Na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine izlaznost u istom terminu iznosila je 21,33 odsto. To je povećanje od 13,22 procentna poena.
Veći odziv podiže očekivanja
Redovi formirani još pre otvaranja pojedinih biračkih mesta postali su jedan od najupečatljivijih prizora izbornog dana. Među pristalicama studentske liste takve slike podstakle su očekivanja da bi nezadovoljstvo izražavano na protestima moglo prerasti u veliki broj glasova.
Ipak, visoka izlaznost sama po sebi ne pokazuje koja lista dobija podršku. Veća mobilizacija može obuhvatiti birače različitih političkih opcija.
Zato ni eventualna konačna izlaznost od 65 ili 70 odsto ne predstavlja automatsku potvrdu pobede studentske liste. Odlučujući će biti broj osvojenih glasova, prelazak izbornog praga i raspodela poslaničkih mandata.
Tvrdnje o nepravilnostima zahtevaju dokaze
Izborni dan prate i međusobne optužbe političkih aktera, kao i različita medijska tumačenja mogućih nepravilnosti.
U tekstu Jutarnjeg lista iznosi se pretpostavka da bi naglašavanje neregularnosti u medijima naklonjenim vlasti moglo predstavljati pripremu za osporavanje nepovoljnog rezultata. To je tumačenje autora, a ne potvrđen plan bilo kog učesnika izbora.
Svaku prijavu potrebno je razmatrati pojedinačno, na osnovu dokumentacije, izveštaja posmatrača i odluka nadležnih organa. Pobeda bilo koje liste, uz visoku ili nisku izlaznost, sama po sebi nije dokaz izborne prevare.
Neizvesnost oko reakcija posle glasanja
U javnosti se razmatraju različiti scenariji nakon zatvaranja birališta, od brzog prihvatanja rezultata do političkih sporova i protesta.
Međutim, tvrdnje da postoje konkretni planovi za izazivanje nereda, proglašenje vanrednog stanja ili bekstvo iz zemlje nisu potkrepljene dokazima u dostavljenom tekstu. Zbog toga ih nije opravdano predstavljati kao očekivani ili unapred pripremljeni razvoj događaja.
Politička napetost jeste važan deo izbornog konteksta, ali ne znači da su sukobi neizbežni.
Za procenu ishoda biće presudni podaci sa biračkih mesta i raspodela mandata. Do tada, optimizam pristalica, izjave analitičara i stranačka proglašenja pobede ostaju odvojeni od potvrđenih izbornih rezultata.
