Pet mesta na telu koja se često zanemaruju posle 60. godine: Redovna nega može sprečiti neprijatan miris i iritacije

Kako starimo, koža postaje osetljivija, pokretljivost se kod nekih ljudi smanjuje, a određeni lekovi i hronične bolesti mogu uticati na kožu, znojenje i stanje usne duplje. Zbog toga svakodnevna higijena nakon 60. godine nije samo pitanje izgleda, već važan deo brige o zdravlju i ličnom komforu.

Neprijatan miris ne znači automatski da osoba ne vodi računa o higijeni. Na njega mogu uticati znojenje, bakterije i gljivice na koži, suva usta, lekovi, obuća, ograničena pokretljivost i različita zdravstvena stanja.

Posebnu pažnju zaslužuju delovi tela na kojima se lako zadržavaju vlaga, znoj, naslage, mrtve ćelije kože i ostaci hrane. Pravilna nega ne zahteva agresivno trljanje niti veliki broj preparata. Mnogo su važniji redovnost, nežno pranje i dobro sušenje kože.

1. Jezik i usna duplja

Kada govorimo o oralnoj higijeni, najčešće prvo pomislimo na zube. Međutim, bakterije i naslage mogu se zadržavati i na jeziku, desnima, nepcu, protezama i u prostorima između zuba.

To može doprineti neprijatnom zadahu i osećaju nečistoće u ustima.

Posle 60. godine češće se javljaju suva usta, problemi sa desnima i otežano održavanje higijene zbog smanjene pokretljivosti šaka. Pojedini lekovi takođe mogu smanjiti lučenje pljuvačke, dok suva usta povećavaju rizik od karijesa i infekcija.

Osnovna nega podrazumeva:

• pranje zuba dva puta dnevno fluoridnom pastom;
• svakodnevno čišćenje prostora između zuba;
• redovno čišćenje proteze, ukoliko se koristi;
• nežno uklanjanje vidljivih naslaga sa jezika;
• redovne stomatološke kontrole.

Za jezik se može koristiti meka četkica ili odgovarajući strugač, ali bez snažnog pritiskanja. Čišćenje može pomoći u uklanjanju naslaga i ostataka, ali samo po sebi nije pouzdan lek za hroničan neprijatan zadah. Najvažniji ostaju pravilno pranje zuba, čišćenje između njih i otkrivanje mogućeg uzroka problema.

Ako zadah traje uprkos dobroj higijeni, trebalo bi razgovarati sa stomatologom ili lekarom. Uzrok mogu biti bolesti desni, karijes, infekcija, suva usta, nepravilno održavana proteza ili drugo zdravstveno stanje.

2. Nosni prolazi

Nos nije uobičajen izvor telesnog mirisa, ali suvoća, naslage i dugotrajna zapušenost mogu izazvati osećaj neprijatnosti i uticati na čulo mirisa.

Tokom hladnijih meseci vazduh u zagrejanim prostorijama često je suv. Sluzokoža nosa tada može postati nadražena, a mogu se stvarati suve naslage. Alergije, infekcije i pojedini lekovi takođe mogu menjati stanje sluzokože ili sposobnost osećanja mirisa.

Slani sprejevi ili rastvori mogu pomoći kod određenih oblika zapušenosti i suvoće. Ako se koristi ispiranje nosa, potrebno je pratiti uputstvo proizvoda i voditi računa o higijeni pribora.

Agresivno čišćenje, guranje štapića duboko u nos ili često korišćenje preparata bez potrebe može izazvati dodatnu iritaciju.

Lekaru ili ORL specijalisti trebalo bi se obratiti ukoliko se pojave:

• učestalo krvarenje;
• bol ili otok;
• uporna zapušenost;
• sekret neprijatnog mirisa;
• otežano disanje;
• dugotrajan gubitak ili promena čula mirisa.

Promene čula mirisa mogu postati češće s godinama, ali novonastalu ili upornu promenu ne bi trebalo automatski pripisivati starenju.

3. Pazusi

Pazusi su među delovima tela na kojima se miris najlakše razvija. Sam znoj nema uvek izražen miris, ali njegov kontakt sa bakterijama i gljivicama na koži može dovesti do neprijatnog mirisa.

Ovo područje treba redovno prati blagim sredstvom, a zatim ga pažljivo osušiti. Agresivni sapuni, snažno ribanje i često korišćenje proizvoda sa intenzivnim mirisima mogu kod osetljivih osoba izazvati crvenilo i iritaciju.

Dezodorans može pomoći u kontroli mirisa, dok antiperspirant smanjuje znojenje. Nijedan od tih proizvoda, međutim, ne zamenjuje redovno pranje kože.

Posebnu pažnju treba obratiti ako se pojave:

• jak svrab;
• uporno crvenilo;
• bolne kvržice;
• ranice ili plikovi;
• curenje sadržaja iz promena;
• miris koji se naglo promenio;
• osip koji se širi ili ne prolazi.

Bolne kvržice i promene koje se ponavljaju u pazuhu ne bi trebalo samostalno cediti ili tretirati agresivnim preparatima. Takve promene ponekad zahtevaju pregled dermatologa.

4. Stopala i prostor između prstiju

Stopala su svakodnevno izložena pritisku, trenju, znoju i dugotrajnom nošenju zatvorene obuće. Vlažna sredina pogoduje razvoju gljivica i bakterija, pa neprijatan miris stopala može biti izražen čak i kod osoba koje se redovno kupaju.

Stopala treba prati svakoga dana mlakom vodom i blagim sredstvom. Nakon pranja potrebno ih je potpuno osušiti, posebno između prstiju. Korisni su i svakodnevno menjanje čarapa, provetravanje obuće i izbegavanje pretesnih cipela.

Suva koža na gornjoj i donjoj strani stopala može se negovati odgovarajućom kremom. Masne kreme ne bi trebalo nanositi između prstiju jer dodatna vlaga na tom području može doprineti razvoju infekcije.

Kod osoba sa dijabetesom pregled stopala ima poseban značaj. Preporučuje se svakodnevna provera kože zbog ranica, plikova, crvenila, otoka, pukotina i promena na noktima. Stopala treba prati toplom, ali ne vrućom vodom, dobro ih osušiti i ne potapati dugo.

Lekaru treba pokazati ranu koja ne zarasta, promenu boje stopala, otok, gubitak osećaja, bol, gljivičnu infekciju ili zadebljan i promenjen nokat. Osobe sa dijabetesom ne bi trebalo same da seku kurje oči niti da koriste agresivna sredstva za njihovo uklanjanje.

5. Pupak i drugi kožni nabori

Pupak je malo udubljenje koje se lako zaboravlja prilikom tuširanja. U njemu se mogu zadržavati znoj, mrtve ćelije kože, ostaci sapuna i vlakna odeće.

Najčešće je dovoljno nežno pranje tokom tuširanja, bez dubokog gurkanja štapićima ili drugim predmetima. Nakon pranja pupak treba pažljivo osušiti.

Isto pravilo važi za druge kožne nabore, naročito ispod stomaka, grudi ili između prepona. Vlaga koja dugo ostaje između površina kože može doprineti iritaciji i razvoju gljivičnih ili bakterijskih promena. Posebno je važno pažljivo osušiti kožne nabore kod osoba sa dijabetesom.

Snažno trljanje i agresivni preparati nisu potrebni. Starija koža može biti suvlja i osetljivija, pa su kratko tuširanje mlakom vodom, blago sredstvo za pranje i hidratantna krema na suvim delovima kože obično bolji izbor.

Crvenilo, bol, otok, sekret, ranica ili miris koji ne nestaje posle nežnog pranja mogu ukazivati na infekciju ili drugo stanje koje zahteva pregled.

Neprijatan miris nije uvek posledica nedovoljne higijene

Uporan ili iznenada promenjen telesni miris ne treba automatski rešavati češćim kupanjem i nanošenjem veće količine mirisnih preparata.

Na promenu mirisa mogu uticati:

• pojačano znojenje;
• gljivične ili bakterijske infekcije;
• bolesti desni i suva usta;
• pojedini lekovi;
• promene u ishrani;
• dijabetes i druga hronična stanja;
• problemi sa pokretljivošću i otežano održavanje higijene.

Ako se miris pojavio iznenada, traje uprkos redovnoj nezi ili ga prate bol, osip, sekret, ranice, otok ili drugi simptomi, potrebno je potražiti stručni savet.

Briga o telu nije pitanje godina

Svakodnevna higijena ne mora biti komplikovana niti podrazumevati veliki broj proizvoda. Važnije je da bude redovna, nežna i prilagođena potrebama kože i zdravstvenom stanju osobe.

Nakon 60. godine korisno je obratiti dodatnu pažnju na usnu duplju, stopala, pazuhe i delove tela na kojima se zadržava vlaga. Ako je pokretljivost ograničena, mogu pomoći četke sa dužom drškom, stabilna stolica za tuširanje ili podrška osobe od poverenja.

Cilj nije borba protiv prirodnog starenja, već očuvanje udobnosti, dostojanstva i zdravlja.

Važno: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled ili savet lekara. Osobe sa dijabetesom, poremećajima cirkulacije, hroničnim kožnim bolestima ili problemima sa usnom dupljom trebalo bi da se posavetuju sa odgovarajućim zdravstvenim stručnjakom.