Da li su jaja zaista kriva za visok holesterol? Nutricionista objašnjava šta više opterećuje jetru
Godinama se jaja i masnija hrana često navode kao glavni krivci za povišen holesterol i probleme sa jetrom. Međutim, priča je mnogo složenija.
Nutricionista dr Predrag Nenadić ukazuje na to da se zdravlje jetre i nivo masnoća u krvi ne mogu posmatrati samo kroz jednu namirnicu. Posebno je važno obratiti pažnju na ukupan način ishrane, telesnu težinu, fizičku aktivnost i količinu dodatih šećera i visoko prerađenih ugljenih hidrata.
Šećer i višak kalorija mogu imati važnu ulogu
Kod nealkoholne masne bolesti jetre, danas poznate i kao metabolički povezana masna bolest jetre, važnu ulogu imaju metabolički poremećaji, višak telesne masti i dugotrajan prekomeran unos energije.
Posebno problematičan može biti veliki unos hrane i pića sa dodatim šećerima, uključujući zaslađena gazirana pića, industrijske sokove, slatkiše i druge proizvode bogate rafinisanim ugljenim hidratima.
Kada organizam dobija više energije nego što mu je potrebno, deo viška može završiti u obliku masti koja se nakuplja u jetri.
Ipak, nije ispravno svu odgovornost pripisati samo šećeru. Na razvoj masne jetre utiče čitav niz faktora, uključujući gojaznost, insulinsku rezistenciju, genetiku, fizičku neaktivnost i ukupni kvalitet ishrane.
A šta je sa jajima?
Jaja sama po sebi nisu namirnica koju zdrava osoba mora automatski da izbaci iz ishrane zbog straha od holesterola.
Ona sadrže kvalitetne proteine, vitamine, minerale i holin, nutrijent koji ima važnu ulogu u metabolizmu masti i funkciji jetre.
Međutim, to ne znači da količina nije važna. Ishrana treba da bude prilagođena individualnom zdravstvenom stanju, naročito kod osoba koje već imaju povišen holesterol, dijabetes, masnu jetru ili druge metaboličke probleme.
Koje namirnice je bolje ograničiti?
Umesto da se traži jedna „zabranjena“ namirnica, korisnije je posmatrati celokupan obrazac ishrane.
Posebno bi trebalo ograničiti:
- zaslađena gazirana pića i industrijske sokove,
- slatkiše i proizvode sa mnogo dodatog šećera,
- velika količina belog hleba i rafinisanih peciva,
- visoko prerađenu hranu,
- prekomeran unos kalorija,
- industrijske proizvode bogate zasićenim i trans-mastima.
S druge strane, jelovnik bi trebalo da sadrži više povrća, voća u umerenim količinama, integralnih žitarica, mahunarki, ribe, orašastih plodova i kvalitetnih izvora masti.
Masnoća nije automatski neprijatelj
Važno je napraviti razliku između različitih vrsta masti.
Maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke i riba sadrže masti koje se mogu uklopiti u uravnoteženu ishranu. Sa druge strane, čest unos industrijski prerađene hrane, trans-masti i velike količine zasićenih masti može nepovoljno uticati na kardiovaskularno zdravlje.
Zato savet da se sve masti zamene jednom određenom vrstom ulja nije univerzalno pravilo. Mnogo je važniji ukupan sastav ishrane i količina.
Kako sačuvati zdravlje jetre?
Nekoliko navika ima mnogo veći značaj od izbacivanja pojedinačne namirnice:
Smanjite unos dodatog šećera. Posebno obratite pažnju na zaslađena pića, slatkiše i industrijske proizvode.
Budite fizički aktivni. Redovno kretanje može imati pozitivan efekat na telesnu težinu, osetljivost na insulin i metabolizam.
Vodite računa o telesnoj težini. Kod osoba sa viškom kilograma, postepeno smanjenje telesne mase može biti važno za poboljšanje stanja jetre.
Birajte kvalitetniju hranu. Više povrća, integralnih namirnica, ribe, mahunarki i minimalno prerađene hrane predstavlja bolju osnovu za svakodnevnu ishranu.
Oprezno sa alkoholom. Prekomerna konzumacija alkohola može dodatno opteretiti jetru.
Nije sve u jednoj namirnici
Jaja, meso, hleb ili bilo koja druga pojedinačna namirnica ne mogu sami objasniti nečiji nivo holesterola ili stanje jetre.
Na zdravlje utiče ono što jedemo tokom dužeg perioda, koliko se krećemo, kakva nam je telesna težina i da li postoje metabolički ili genetski faktori.
Zato je korisnije razmišljati o celokupnom obrascu ishrane, a ne tražiti jednog krivca.
Ako postoje povišen holesterol, masna jetra ili odstupanja u laboratorijskim analizama, najbolji pristup je konsultacija sa lekarom ili nutricionistom koji može proceniti individualno stanje i preporučiti odgovarajuću ishranu.
