U Srbiji potvrđeno 11 slučajeva groznice Zapadnog Nila: Ove simptome ne treba zanemariti

Prema epidemiološkom preseku za period od 1. juna do 23. avgusta 2026. godine, u Srbiji je potvrđeno 11 slučajeva groznice Zapadnog Nila. Kod desetoro registrovanih pacijenata bolest je zahvatila centralni nervni sistem, ali taj podatak ne znači da gotovo svaka infekcija ima težak tok.

Prva dva slučaja ove sezone potvrđena su početkom avgusta u Beogradu, a do 23. avgusta registrovano je još devet obolelih. Prema podacima koje prenose mediji pozivajući se na Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, slučajevi su zabeleženi na području Beograda, Srednjeg i Južnog Banata, Južne i Zapadne Bačke i Šumadije.

Od ukupno 11 potvrđenih slučajeva, sedam obolelih su muškarci, a četiri žene, dok je prosečna starost pacijenata nešto više od 66 godina. Podaci se odnose na stanje do 23. avgusta, pa se broj registrovanih slučajeva tokom sezone može menjati.

Šta znači podatak da je desetoro pacijenata imalo teži oblik bolesti?

Važno je pravilno protumačiti ovaj podatak. Deset neuroinvazivnih slučajeva među 11 laboratorijski potvrđenih ne znači da će deset od jedanaest ljudi koje ujede zaraženi komarac razviti ozbiljne komplikacije.

Većina infekcija ostaje neprimećena jer približno 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome. Oko 20 odsto razvije blažu bolest nalik gripu, dok teški neuroinvazivni oblik nastaje kod manje od jedan odsto zaraženih.

U zvaničnu statistiku češće ulaze ljudi sa ozbiljnijim simptomima koji su potražili lekarsku pomoć i bili testirani. Zbog toga među potvrđenim slučajevima može biti nesrazmerno mnogo težih oblika bolesti.

Kako se prenosi virus Zapadnog Nila?

Virus se na ljude prvenstveno prenosi ubodom zaraženog komarca. Prirodni domaćini virusa su ptice, dok ga između ptica i drugih domaćina najčešće prenose komarci roda Culex, uključujući kućnog komarca.

Bolest se ne prenosi uobičajenim kontaktom među ljudima, poput rukovanja, razgovora, kašljanja ili boravka u istoj prostoriji. Sam ubod komarca takođe ne znači da je osoba zaražena, jer većina komaraca ne nosi virus.

Sezona prenosa u Srbiji obično traje od juna do novembra, sa najvećim rizikom tokom toplih meseci.

Koji su prvi simptomi?

Tegobe se najčešće pojavljuju od dva do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod ljudi sa oslabljenim imunitetom taj period može biti duži.

Blaži oblik bolesti može izazvati:

• povišenu temperaturu;
• glavobolju;
• umor i malaksalost;
• bolove u mišićima i zglobovima;
• mučninu ili povraćanje;
• proliv;
• osip;
• uvećane limfne čvorove.

Većina osoba sa blažim simptomima potpuno se oporavi, mada umor i slabost ponekad mogu trajati nedeljama.

Simptomi zbog kojih treba hitno potražiti pomoć

Neuroinvazivni oblik bolesti može izazvati meningitis, encefalitis ili, znatno ređe, akutnu slabost i paralizu. Hitna medicinska procena potrebna je ako se pojave:

• visoka temperatura sa veoma jakom glavoboljom;
• ukočen vrat;
• zbunjenost ili dezorijentacija;
• izrazita pospanost ili poremećaj svesti;
• drhtanje;
• problemi sa hodom, ravnotežom ili koordinacijom;
• naglašena mišićna slabost;
• konvulzije ili epileptični napadi;
• paraliza;
• gubitak svesti ili otežano disanje.

U slučaju poremećaja svesti, napada, paralize ili otežanog disanja treba odmah pozvati hitnu pomoć.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ozbiljno oboljenje može nastati u svakom životnom dobu, ali je rizik veći kod starijih osoba i ljudi sa oslabljenim imunitetom. Povećan oprez potreban je i kod pacijenata sa pojedinim hroničnim bolestima.

Da li postoji lek ili vakcina?

Za ljude trenutno ne postoji odobrena vakcina protiv virusa Zapadnog Nila niti specifičan antivirusni lek. Lečenje zavisi od težine simptoma.

Kod blažeg oblika uglavnom se primenjuju odmor, dovoljan unos tečnosti i terapija koju preporuči lekar. Teži slučajevi zahtevaju bolničko lečenje, nadzor, infuziju, podršku disanju i druge mere u zavisnosti od stanja pacijenta.

Testiranje ne treba obavljati samoinicijativno. O potrebi za laboratorijskim analizama odlučuje lekar na osnovu simptoma, pregleda i mogućeg izlaganja komarcima.

Kako smanjiti mogućnost uboda?

Najvažnija zaštita je sprečavanje uboda komaraca:

• koristite repelente prema uputstvu proizvođača;
• nosite svetlu odeću dugih rukava i duge pantalone;
• postavite mreže na prozore i vrata;
• koristite mreže iznad kreveta i dečjih kolica kada je potrebno;
• izbegavajte duži boravak napolju u vreme najveće aktivnosti komaraca;
• najmanje jednom nedeljno praznite posude u kojima se zadržava voda;
• očistite oluke, kante, saksije, stare gume i druge moguće izvore stajaće vode;
• redovno menjajte vodu u posudama za kućne ljubimce.

Svetska zdravstvena organizacija posebno preporučuje uklanjanje stajaće vode iz dvorišta, saksija i otvorenih posuda, jer takva mesta omogućavaju komarcima da se razmnožavaju.

Bez panike, ali uz oprez

Prisustvo virusa tokom leta nije neočekivano, a ubod komarca sam po sebi nije razlog za paniku. Ogromna većina zaraženih neće imati simptome ili će razviti blag oblik bolesti.

Ipak, visoku temperaturu praćenu ukočenošću vrata, jakom glavoboljom, zbunjenošću, drhtanjem, slabošću ili poremećajem svesti ne treba čekati da prođe sama. Pravovremeno obraćanje lekaru posebno je važno kod starijih ljudi, osoba sa oslabljenim imunitetom i hroničnih bolesnika.