Dvojica begunaca pomislila su da je usamljena starica laka meta, a onda se nešto ogromno pojavilo među drvećem
Dvojica zatvorenika satima su se skrivala u šumi nakon bekstva, pokušavajući da naprave što veću udaljenost između sebe i zatvora. Bili su promrzli, gladni i gotovo bez novca kada su predveče ugledali usamljenu drvenu kuću.
Ispred nje je sedela starica sa maramom na glavi i štapom u rukama. Muškarci su poverovali da su konačno imali sreće – kuća je bila udaljena od naselja, u blizini nije bilo nikoga, a žena im nije delovala kao neko ko bi mogao da im se suprotstavi.
Nisu mogli ni da pretpostave koliko su pogrešili.
Bekstvo kroz šumu
Njihovo bekstvo počelo je duboko u noći. Nakon što su uspeli da pređu zatvorsku ogradu, odmah su se udaljili od puteva i naseljenih mesta.
Znali su da će policija, čim primeti njihov nestanak, blokirati glavne saobraćajnice i početi da proverava okolna sela i gradove. Zbog toga su izabrali kretanje kroz gustu šumu, verujući da će im drveće pružiti dovoljno zaklona.
Prvih nekoliko sati sve se odvijalo prema planu. Nisu čuli sirene niti videli policijska vozila, ali je sa dolaskom jutra njihov položaj postajao sve teži.
Odeća im je bila mokra, temperatura je bila niska, a hrane gotovo da nisu imali. U rancu su pronašli samo flašu vode, nekoliko bezvrednih predmeta i nešto sitnog novca.
Postalo im je jasno da bekstvo ne mogu da nastave bez dodatnih zaliha i prevoznog sredstva.
Usamljena kuća učinila im se kao savršena prilika
Predveče su stigli do dela šume u kojem je drveće bilo ređe. Na maloj čistini ugledali su staru kuću sa tremom.
Ispred nje je sedela starica. Obe ruke držala je na vrhu štapa, dok je mirno gledala prema šumi.
Jedan begunac zastao je i nekoliko trenutaka posmatrao kuću.
– Starica poput nje sigurno ima nešto hrane i novca – rekao je.
Drugi je pogledao oko sebe. Nije video susedne kuće, prolaznike niti automobile.
– Najvažnije je da ne počne da viče. Uzećemo ono što nam treba i brzo otići – odgovorio je.
Verovali su da će unutra pronaći hranu, toplu odeću, ključeve automobila i dovoljno novca da nastave bekstvo.
Starica nije želela da ih pusti u kuću
Muškarci su izašli iz zaklona i krenuli prema tremu. Starica ih je primetila tek kada su joj se približili.
– Dobro veče – rekla je oprezno.
Jedan od njih nije pokušavao da sakrije svoje namere.
– Biće ti dobro veče ako uradiš ono što ti kažemo. Daj nam novac i ključeve od automobila.
Starica je mirno odgovorila da automobil nema i da u kući ne drži gotovo nikakav novac. Begunci joj nisu poverovali.
– Previše smo danas hodali da bismo sada otišli praznih ruku. Nemoj da nas teraš da sami tražimo – poručio joj je jedan od njih.
Drugi muškarac krenuo je prema ulaznim vratima, ali mu je starica presekla put. Pored njih dvojice delovala je sitno i nemoćno, ali nije nameravala da se pomeri.
– Nećete ući u ovu kuću – rekla je odlučno.
Begunac je pogledao njen štap i podrugljivo se nasmejao.
– Stvarno misliš da ćeš nas time zaustaviti?
Zatim ju je odgurnuo u stranu. Starica se zateturala, ali nije pala. Umesto da pobegne ili počne da doziva pomoć, ponovo je stala ispred vrata.
Poslednje upozorenje
Ovoga puta govorila je tišim glasom.
– Poslednji put vas molim. Samo idite.
Jedan od muškaraca prišao joj je toliko blizu da su se gotovo našli licem u lice.
– A šta će se dogoditi ako ipak ostanemo?
Starica mu nije odgovorila. Pogled joj je iznenada prešao preko njegovog ramena i zaustavio se na mračnom delu šume.
Muškarac je primetio promenu u njenom izrazu. Pomislio je da pokušava da ih uplaši zamišljenom opasnošću, ali je tada iz dubine šume dopro neobičan zvuk.
Bio je dubok i snažan.
Obojica su se istovremeno okrenula.
Nešto se približavalo kući
U početku nisu videli ništa osim senki između stabala. Zatim su grane počele da pucaju, jedna za drugom.
Žbunje se pomeralo kao da kroz njega prolazi nešto veliko i teško. Zvuk se sve više približavao čistini.
Begunci više nisu obraćali pažnju na staricu, vrata ni ono što su nameravali da ukradu. Nepomično su gledali prema šumi.
Između stabala počela je da se pojavljuje ogromna tamna figura.
Nije bilo moguće jasno razaznati šta je pred njima, ali je prizor bio dovoljan da se samopouzdanje dvojice muškaraca u trenutku pretvori u paniku.
Nekoliko sekundi ranije pretili su starici, uvereni da kontrolišu situaciju. Sada su imali samo jednu nameru – da se što pre udalje od kuće.
Okrenuli su se i potrčali prema šumi iz koje su došli, potpuno zaboravljajući na novac, hranu i automobil. Starica je ostala pored trema i mirno ih posmatrala kako nestaju između drveća.
Dostavljeni deo priče završava upravo u tom trenutku. Ne otkriva se ko ili šta je bila ogromna figura koja se pojavila iz šume, niti zbog čega je njen dolazak toliko uplašio dvojicu begunaca.
Poznato je samo da su muškarci, koji su usamljenu staricu nekoliko trenutaka ranije smatrali lakom metom, odjednom postali oni koji su bežali.
Napomena: Ova priča kruži internetom kao dramatična pripovetka. Nisu navedeni mesto, datum niti proverljivi izvori koji bi potvrdili da je reč o stvarnom događaju.
