Bahato su zaustavili ženu i zapretili joj da će joj podmetnuti dokaz: Kada su otvorili fasciklu, lica su im prebledela
Stariji policajac je sa osmehom otvorio kožnu fasciklu.
„Hajde da vidimo šta ovde imamo.“
Svetlost baterijske lampe obasjala je prvi dokument.
Osmeh mu je nestao.
Mlađi kolega odmah je primetio promenu.
„Šta je?“
Nije odgovorio.
Ponovo je pogledao službenu legitimaciju.
Zatim još jedan dokument.
Pa treći.
Lice mu je postajalo sve bleđe.
Žena je mirno sedela za volanom i posmatrala ih bez ijedne reči.
„Ko je ona?“, tiho je upitao mlađi policajac.
U fascikli se nalazila službena legitimacija državne inspekcije.
Elena Morozova.
Glavna inspektorka Odeljenja za unutrašnju kontrolu policije.
Sektora koji istražuje zloupotrebe službenih ovlašćenja.
Mlađi policajac se nervozno nasmejao.
„To je sigurno lažno.“
Žena ga je mirno pogledala.
„Ako mislite da jeste, slobodno proverite preko dežurne službe.“
Nekoliko trenutaka niko nije progovorio.
Stariji policajac je na kraju uzeo radio.
„Dežurna službo, potrebna mi je hitna provera identiteta.“
Posle kratke pauze začuo se odgovor.
„Identitet potvrđen.“
Obojica su zanemela.
Dispečer je nastavio:
„Osoba je trenutno raspoređena u Odeljenju za unutrašnju kontrolu i ovlašćena je za sprovođenje terenskih inspekcija.“
Mlađem policajcu lice je potpuno prebledelo.
Stariji je polako spustio radio.
Žena je otvorila vrata automobila i mirno izašla.
„Tražila sam samo jednu stvar“, rekla je.
„Da mi navedete zakonit razlog za zaustavljanje.“
Ćutali su.
Pogledala je tragove koje su ostavili pendrecima pokušavajući da otvore automobil.
„Pokušali ste nasilno da uđete u zaključano vozilo.“
I dalje nije bilo odgovora.
„Zapretili ste da ćete mi podmetnuti dokaz.“
„Gospođo… to nije bilo ozbiljno…“, pokušao je mlađi policajac.
„Na vašu nesreću“, odgovorila je Elena, „kamera u mom automobilu snima i sliku i zvuk.“
Zatim je iz vozila uzela još jedan uređaj.
„A sve vreme radio je i moj lični snimač.“
Mlađi policajac tiho je promrmljao:
„Gotovi smo…“
Elena je samo klimnula glavom.
„Upozorila sam vas da svaka odluka ima posledice.“
Dolazak unutrašnje kontrole
Dvadesetak minuta kasnije stigla su još tri vozila.
Nisu bili policijski automobili.
Crni službeni terenci.
Iz prvog je izašao sedokosi pukovnik, a za njim dvojica istražitelja sa koferima za prikupljanje dokaza.
Pukovnik je prišao Eleni i pozdravio je.
Ona mu je predala fasciklu.
„Tražim da obojica odmah budu udaljena iz službe do okončanja istrage.“
Pukovnik se okrenuo prema policajcima.
„Predajte službeno oružje, radio-stanice, kamere i ključeve vozila.“
Stariji policajac pokušao je nešto da objasni.
„Gospodine… došlo je do nesporazuma…“
Pukovnik ga je prekinuo.
„Nesporazum je nastao onog trenutka kada ste pomislili da zakon važi samo za građane, a ne i za policajce.“
Mlađi policajac drhtavim rukama skinuo je značku.
Istražitelji su fotografisali patrolno vozilo, preuzeli snimke sa kamera i obezbedili video-zapis iz Eleninog automobila.
Jedan od njih upitao je:
„Da li su zaista pretili da će vam podmetnuti dokaz?“
Elena je pokazala na lampicu koja je treperila na kameri.
„Sve je snimljeno.“
Istina je izašla na videlo
Do kraja dana obojica policajaca bila su suspendovana.
Narednih nedelja istraga je otkrila čitav niz nezakonitih zaustavljanja, zastrašivanja građana, falsifikovanih izveštaja i prijava koje godinama nisu bile ozbiljno razmatrane.
Nijedan od njih više se nije vratio na patrolni posao.
Nekoliko meseci kasnije, deo snimka iz Eleninog automobila prikazivan je na obuci novih policijskih službenika kao primer kako zloupotreba ovlašćenja može u nekoliko minuta uništiti dugogodišnju karijeru.
Instruktor je zaustavio snimak neposredno pre nego što se na njemu čuje podsmeh starijeg policajca.
Zatim je pogledao prisutne i rekao:
„Nikada ne pretpostavljajte ko sedi za volanom. Još važnije – nikada ne zaboravite da zakon jednako važi za onoga ko nosi značku, kao i za svakog građanina.“
