Evropska unija upozorava na energetske reforme u BiH: šta znači slučaj Južne interkonekcije
U fokusu javnosti posljednjih dana našla se tema energetskih reformi u Bosni i Hercegovini, nakon što su u parlamentarnu proceduru upućene izmjene zakona koje se odnose na projekat Južne plinske interkonekcije između BiH i Hrvatske. Ovaj projekat, koji ima potencijal da značajno utiče na energetsku stabilnost zemlje, otvorio je i niz pitanja o usklađenosti domaćih odluka sa evropskim pravilima.
Prema pisanju The Guardian, predsjedavajuća Vijeća ministara BiH Borjana Krišto dobila je upozorenje iz institucija Evropske unije. U pismu koje je uputio Luigi Soreca naglašava se potreba da se svi nacrti zakona pažljivo koordiniraju unutar države, ali i sa nadležnim tijelima Evropska komisija.
Suština poruke odnosi se na obavezu da se zakonska rješenja usklade sa standardima Evropske unije već u ranoj fazi njihovog donošenja. Takav pristup, kako se navodi, pomaže Bosni i Hercegovini da nastavi put ka evropskim integracijama i izbjegne potencijalne prepreke, uključujući i gubitak finansijskih prilika koje su dostupne kroz evropske programe.
Jedan od ključnih problema odnosi se na prijedlog da kompanija AAFS Infrastructure and Energy bude nosilac izgradnje plinovoda. Evropska strana smatra da ovakav pristup može biti u suprotnosti sa pravilima koja zahtijevaju transparentnost, konkurenciju i pristup trećih strana, što su osnovni principi energetske politike EU i Energetska zajednica.
Upozorenje se takođe poziva na obaveze koje BiH ima kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji predstavlja pravni okvir za približavanje Evropskoj uniji. Neusklađenost sa tim pravilima može usporiti reformske procese i uticati na dalji napredak zemlje.
Pored institucionalnih pitanja, cijela situacija dobila je i širi međunarodni kontekst. Pojedini mediji navode da bi ovaj projekat mogao izazvati različite stavove između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, posebno u vezi sa izborom kompanija i načinom realizacije infrastrukturnih projekata. Ipak, važno je naglasiti da su ovakve procjene dio medijskih analiza i ne predstavljaju zvanične stavove svih uključenih strana.
Dodatnu pažnju izazvala je i činjenica da je kompanija predložena za realizaciju projekta relativno nova i bez značajnog iskustva u velikim energetskim infrastrukturnim projektima. Organizacije koje prate transparentnost upozoravaju da bi ovakav pristup mogao postaviti presedan u dodjeli velikih javnih projekata bez otvorene konkurencije.
U svom obraćanju, Luigi Soreca posebno je naglasio važnost primjene pravila iz Trećeg energetskog paketa, kao i obaveze koje proizlaze iz članstva u Energetska zajednica. Ova pravila podrazumijevaju razdvajanje energetskih aktivnosti, regulatornu nezavisnost i jednak pristup tržištu za sve učesnike.
Zaključno, slučaj Južne interkonekcije pokazuje koliko su energetski projekti složeni i koliko zahtijevaju pažljivo usklađivanje sa međunarodnim pravilima. Za Bosnu i Hercegovinu, ovo nije samo pitanje jednog projekta, već i važan test sposobnosti da uskladi domaće zakonodavstvo sa evropskim standardima. Upravo od takvih koraka zavisi i dalji napredak na putu ka Evropskoj uniji, kao i mogućnost da se iskoriste dostupne razvojne i finansijske prilike.
