Priča o devojci koja je 10 godina zaredom jela samo lepinje i čips.
Lepinje i čips – hrana koju kad počnete da jedete, teško vam je da stanete. Ako odjednom niste mogli da odolite iskušenju i kasno uveče ste uzeli štetne namirnice, iako ste obećali da ćete se ograničiti na piletinu i zelenu salatu, ne paničite: ništa loše se neće desiti od jedne greške.
Prema rečima brojnih stručnjaka, problem može da se dogodi kada se čips i peciva jedu godinama. U to se na sopstvenom primeru uverila i Britanka po imenu Izi Kol, čija se šokantna priča proširila svetskim medijima.
Sa tri godine, Izi Kol je počela da ima jaku averziju prema većini namirnica. Čak joj je i pomisao na hranu stvarala mučninu, bilo da je to meso, ovsena kaša ili paprikaš.
Majka devojčice, 51-godišnja Kim, bila je veoma zabrinuta za ishranu svoje ćerke i odvela ju je kod lekara, ali on je Izi nazvao „previše izbirljivom“. Rekao je da ona može da jede sve, samo ne želi.
„Stalno su mi govorili da imam hirove, doktori su mi govorili da jednostavno jedem i ostalu hranu i to je to. Ipak, to nije tako jednostavno. Očajnički sam želela da jedem iste stvari koje su jeli moji prijatelji, ali nisam mogla. Bilo je to kao fobija.
Došlo je do toga da sam za skoro svaki obrok počela da jedem isključivo lepinje i čips“, ispričala je Izi.
Kako se anksioznost zbog hrane pojačavala, lista namirnica koje nije mogla da uključi u svoju ishranu, bila je sve duža tokom godina.
Najgora stvar za Izi bila je piletina: koliko god da je želela, nije mogla da se natera da uzme ni zalogaj mesa. Tokom srednje škole, situacija se pogoršala. Izi je iskusila povećanu anksioznost i česte migrene, za koje su ona i njena majka pretpostavile da su povezane sa njenom lošom ishranom.
Izi je imala ogromnu podršku svoje majke, koja joj je pripremala hranu, vodila je kod najboljih lekara, ali, nažalost, njeni napori nisu doneli značajne rezultate. Sve dok Kim nije saznala za hipnoterapeuta Feliksa Ekonomakisa.
Nije želela da odustane, pa je 2015. zakazala pregled kod stručnjaka koji se specijalizovao za fobije od hrane. Dovela je Izi, koja sada ima 19 godina, na dvočasovnu terapiju. Rezultat je bio neverovatan: Izi je posle terapije sa zadovoljstvom pojela sendvič sa piletinom, voćnu salatu i porciju špageta, a da nije osetila ni najmanju nelagodu. Desilo se čudo.
Postavljanje dijagnoze
Feliks je objasnio Izi da ima restriktivan poremećaj u ishrani i da nije izbirljivo dete. Ljudi sa ovim poremećajem mogu da se plaše da jedu određenu hranu i pate od nedostatka mikronutrijenata. Tokom sesije hipnoterapije, stručnjak je pomogao Izi da se konačno izbori sa svojim unutrašnjim strahom.
„Posle terapije, nešto mi je škljocnulo u glavi. Više nisam osećala strah i bilo je neverovatno. Stajala sam na ulici, jela ananas i plakala od sreće“, prisetila se Izi.
Izi sada jede skoro sve i uživa u raznim teksturama i ukusima koji su joj se ranije gadili. Ona takođe aktivno deli svoje iskustvo sa javnošću i pruža podršku drugim pacijentima sa ovom dijagnozom.
„Ljudi će omalovažavati ono kroz šta prolazite i reći vam da ste samo izbirljivi, ali restriktivni poremećaj u ishrani je stvaran i veoma ozbiljan. To ima značajan uticaj na kvalitet života“, rekla je ona.
(Magazin Novosti)