Skupa sa ostacima ostataka srpske vojske krajem 1915. godine i početkom naredne, nakon sloma posle udružene ofanzive nemačke, austrougarske i bugarske vojske, povlačio se preko Albanije i Crne Gore i jedan deo naroda, među kojima je bilo mnoštvo žena, dece i staraca.
Kada se na jesen 1915. godine slomio otpor Kraljevine Srbije, pod zajedničkim naletom nemačke i austrougarske vojske, i kada je bugarska armija udarila sa boka i presekla put našoj oružanoj sili koja je kanila da u Makedoniji spoji sa Britancima i Francuzima, koji su nešto pre toga počeli da se iskrcavaju u Solunu sa namerom da nam na tlu naše države pomognu da odbijemo neprijateljsku ofanzivu — bili smo prinuđeni da se povlačimo preko albanskih i crnogorskih vrleti.
Koliko tačno ljudi se povlačilo, nije u potpunosti jasno, ali verovatno se radilo o nešto manje od 200.000 vojnika, od kojih je većina na albanske obale zapravo stigla preko Crne Gore.
Procena je takođe, da je sa vojskom prešlo barem isto toliko civila, a broj mrtvih u toj Albanskoj golgoti krajem 1915. bio je po nekim procenama oko 72.000 ljudi; u konačnom izveštaju koji je naredne godine ministar vojni Božidar Terzić podneo predsedniku Ministarskog saveta Nikoli Pašiću se kaže, da je „nestalo, umrlo, poginulo ili zarobljeno 243.877 ljudi“.
Francuski maršal i veliki prijatelj Srba Žozef Žofr je rekao o tome: „Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, prevazilazi po strahotama sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo.“
Na kraju, negde oko 155.000 srpskih vojnika se nakon oporavka našlo na Solunskom frontu, gde smo dobili svoj sektor i strpljivo čekali proboj i povratak u otadžbinu.
Međutim, da se vratimo mi na onu fotografiju sa početka teksta. Delo je ona ruskog fotografa jevrejskog porekla Samsona Černova, o kojem smo već nekoliko puta pisali, koja je prvobitno objavljena u albumu „Petogodišnji rat — Srbi 1912-1916“, u Londonu 1916. godine.
Naslov fotografije je „Požuri! Dete se smrzava!“, a datirana je na 1915. godinu, očigledno na sam njen kraj, kada su se ti ostaci ostataka vojske i jedan deo naroda, među kojima je bio veliki broj žena, dece i staraca, povlačili preko Albanije i Crne Gore.
Na slici nastaloj na planini Žljeb, na severozapadu Metohije i istočne Crne Gore, vidimo jednu ženu u pocepanoj suknji sa dva mala deteta, koja po zaleđenoj stazi vodi iznemoglo konjče, natovareno i namučeno kao i ljudi; i vidimo vojnike koji joj pritiču u pomoć.
Prizor je potresan, ali je nažalost nemoguće ustanoviti da li su deca preživela, niti da li imaju potomaka danas, budući da se ne zna identitet ovih Srba. Sa druge strane, pošto se ne zna ko je tačno u pitanju, ova deca mogu simbolično biti preci ili pretkinje svakoga od nas.
(Izvor: Telegraf)