Poznati južnoarifčki istraživač i ekolog Lorens Entoni sredinom devedesetih godina prošlog veka odlučio je da se posveti svojoj iskrenoj ljubavi – afričkoj divljini.
Poznati južnoarifčki istraživač i ekolog Lorens Entoni rođen je 1950. godine u Johanesburgu na početku svoje karijere krenuo je očevim stopama i radio kao prodavac osiguranja, sve dok sredinom devedesetih godina prošlog veka nije odlučio da se posveti svojoj iskrenoj ljubavi – afričkoj divljini.
U galeriji pogledajte kako je izgledao život Lorensa Entonija u divljini:
Naime, njegova priča počinje nakon što je kupio rezervat „Tula Tula“ koji se prostire na 5.000 hektara. Godine 1999. zatražili su od njega da zbrine krdo divljih slonova koje niko nije mogao da obuzda pa su neretko bežali iz ograđenih prostora i ostavljali pustoš za sobom.
Iako slonovi nisu bili deo njegovog prvobitnog plana, Lorens je odlučio da ih prihvati i okuša se u ovom izazovu.
Ne bi li smirio krdo, Lorens se postepeno približavao slonici Nanu koja je bila glava krda, jer je poznato da među slonovima vlada matrijarhat.
– Bili su teška rulja, ali u njima sam mogao da vidim mnogo dobrog. Bilo im je teško i svi su se uplašili, a ipak su se brinuli jedni za druge, objasnio je tada Lorens i istakao da je Nanu bila ta koja mu je prva prišla.
– Spustio sam se do ograde i molio bih Nanu da je ne ruši. Znao sam da ne razume šta govorim, ali nadao sam se da će razumeti ton mog glasa i govor tela.
I jednog jutra, umesto da pokuša da razbije ogradu, ona je samo stajala tamo. Zatim je provukla surlu kroz ogradu prema meni.
Znao sam da želi da me dodirne. To je bila prekretnica, ispričao je Lorens koji se prema divljim životinjama ponašao kao prema deci.
Neretko se mogao videti kako im se obraća mirnim tonom i rečima stavljajući im do znanja da mogu da mu veruju. I slonovi zaista jesu na čelu sa Nanu.
Zbog njegovih vičnih sposobnosti da se približi divljim životinjama prozvali su ga „šaptač slonovima“, a oni su se u međuvremenu toliko opustili pored njega da su mu dolazili u dvorište, a mladunci čak ulazili i u njegovu kuću.
Nažalost, 2. marta 2012. godine, Lorens je iznenada preminuo a njegova supruga ostala je sama sa dvojicom sinova.
Najveće iznenađenje bilo je na dan kada mu je organizovano bdenje, a kada su se na istom pojavila dva krda slonova koji su, navodno, pešačili oko 12 sati ne bi li mu odali poslednju počast.
– Prvo krdo je stiglo u nedelju a drugo je stiglo sledećeg dana. Svi oni su se zadržali dva dana pre nego što su napustili naše imanje i vratili se u divljinu, rekao je njegov sin Dilan tamošnjim medijima.
Ono što priču čini još fascinantnijom jeste da se od toga dana, svake godine, krdo slonova vraća da poseti Lorensa na dan njegove godišnjice smrti.
Poznato je da slonovi oplakuju svoje mrtve, a isto tako poznato je i da slonovi imaju dugo i sjajno pamćenje.
Lorensa Entonija su se svakako sećali po dobrom jer je ceo svoj radni vek posvetio slonovima, a mnoge nasilne slonove spasao je sigrune smrti i potom ih rehabilitovao.
(Kurir)