„Kako može siromaštvo da te ne istraumira?“, pitala se jedna Srpkinja koja je svojom objavom želela da skrene pažnju na odrastanje u potpunom siromaštvu o kom se, kaže ne priča dovoljno
Mnogi ljudi su u detinjstvu doživeli neku vrstu traume. Može se raditi o određenom traumatskom događaju ili o više njih, kao i o manjoj ili većoj razmeri same traume. Traume iz detinjstva se događaju u ranim fazama životnog razvoja, a mogu bitno da utiču na kasnije ponašanje u odrasloj dobi.
Jednu od tih trauma podelila je devojka na društvenoj mreži Iks i objasnila da je na nju siromaštvo uticalo.
Svojom objavom navela je mnoge da se sete kako je to nemati, kako nemati pa imati, a kako na ljude utiče ono najgore – imati pa nemati.
„Kako može da te siromaštvo ne istraumira. Mene jeste jer – znam kako je ležati na dušeku na podu jer nema para za krevet, i godinama kasnije spavati na krevetu sa večitom ‘rupom’ jer otkud para za novi. Znam kako mi je padalo ‘nemam’ i ‘opet nešto treba?!’. Padalo je preteško.
Znam kako je nositi zimske cipele u martu, po prolećnom Suncu, jer nema para za druge, i kako izgleda kad te pošalju da ‘obnoviš’ garderobu sa sumom dovoljnom za možda dve majice i jedne pantalone. Znam kako je odvajati pare od užine za uloške i kako je biti ona sa najmanjim džeparcem na ekskurziji.
Kako može da te siromaštvo ne istraumira. Mene jeste jer:
znam kako je ležati na dušeku na podu jer nema para za krevet,
i godinama kasnije spavati na krevetu sa večitom „rupom“ jer otkud para za novi,
znam kako mi je padalo „nemam“ i „opet nešto treba?!“,padalo je preteško ⤵️— Buka_i_besovi (@lex82984172) February 26, 2024
Znam kako je nasleđivati tuđe, polovno, jer za novo nema para, a praviti se da ti ne smeta. Ako se i buniš, ko te pa pita? Kako može da te ne dotiče kad želiš da upišeš fakultet, a čak ti se ne uzme ni u razmatranje jer ‘otkud mi pare?’.
Kako, majke ti, ne istraumira da osećaš stalnu težinu svog postojanja i nečijeg jedva čekanja da odrasteš i skineš se sa (finansijske) grbače? Ajte molim vas, nije stvar u ispunjenju svake želje i nošenju markiranog, pričamo o svakodnevnim užasima nemanja za bilo šta van osnovnog. Blago svima koji su prošli to i ostali neistraumirani.
Ja sam svojim očima gledala matorog čoveka kako proždire čokoladu jer ju je ostao željan u detinjstvu. Čoveka koji je tek kad smo skroz odrasli pričao o bedi kroz koju je prošao i vi mi posle recite da ne ostavlja traume. D’izvinete, ali ako niste bili u nečijoj koži, samo NEMOJTE“, napisala je ona u nizu objava, te dodala da bi volela da se više priča o emocijama i psihi generalno.
„Bilo je pakleno“
Oni koji su prošli kroz slično, razumeli su je u potpunosti.
„Od reči do reči, slažem se. Bilo je pakleno!“, „Uf koga nije…sećam se svog 18. nikom nisam ni rekla da mi je rođendan“, „Baš pakao na koji navikneš i prestaneš da se žališ“, „Još uvek lečim neke traume“ , „Siromaštvo urušava dostojanstvo, stvara kompleks niže vrednosti. Nije lako izdići se“, „Ja sam trenutno siromašna i na mene ostavlja jako veliku frustraciju da ove godine propuštam četiri svadbe jer nemam dinara da pokrijem najosnovniju stolicu“, pisali su oni sa sličnim sudbinama.
Ipak, bilo je i onih koji su u takvom stanu videli i pravu moć, te komentarom podržali sve one koji su prošli ili prolaz kroz siromaštvo.
„To nisu traume, to je moć. Zapravo super moć, da preživiš i kada su uslovi loši. Budite jaki, jednom sv dođe na svoje“, glasio je jedan od takvih komentara.
(Stil/Blic)