Zbog načina na koji je tretirao kolege, familiju, prijatelje i žene sa kojima je bio, ovog glumca smatrali su oličenjem zla. U nekoliko navrata je tvrdio i da ima veze sa podzemljem, misleći pre svega na nečastivog, mada se to može prepisati i njegovoj veoma plodnoj alkoholičarskoj karijeri.
Bio je dugogodišnji alkoholičar dok nije postao trezvenjak, ali je ipak deceniju kasnije nastavio da pije pivo. Od kokaina je odustao jer zbog prevelike doze zamalo nije izgubio život.
Ričard Džon Frensis Haris bio je irski glumac i pevač, veoma uspešan i u Holivudu. Rođen je 1930. godine u Irskoj, a preminuo 2002. godine u Londonu. Mlađa publika ga pamti po ulozi Dambldora u filmu „Hari Poter“.
View this post on Instagram
Studirao je Akademiju za muzičku i dramsku umetnost u Londonu. Dobio je nagredu za najboljeg glumca na festivalu u Kanu, kao i Gremi nagradu.
Igrao je heroje, a iza kamera je skrivao mračnu stranu ličnosti i prirodu koja je bila više nego nepredvidiva. Bio je toliko gladan pažnje da je išao do ekstrema da bi dobio pažnju. Žene, alkohol i droge bili su instrumenti kojima se služio.
Uživao je da pravi konfliktne situacije kako u privatnom životu, tako i na poslu u odnosu sa kolegama. Mnoge kolege glumci govorili su za njega da nije loš, i da je to preblaga reč za njega već da je on lično „đavo“.
View this post on Instagram
Ričard Haris je učestvovao u brojnim akcionim i ratnim filmovima, ali je bio jednako dobar u komedijama, dramama i pozorištu. I koliko god da je bio dobar glumac, njegovo glumačko umeće i filmovi nikako nisu mogli da nadmaše lošu reputaciju koja ga je pratila.
U jednom intervjuu je izjavio da ima veze sa podzemljem, misleći na mračne sile. Uživao je u tome da muči ljude, uznemirava ih i igra se sa njihovim slabostima. Niko nije bio pošteđen, reditelji, glumci, glumice, porodica, žene sa kojima se viđao i kasnije bio u braku.
Pio je po nekoliko litara žestine na snimanju, i za njega po pitanju alkohola i problematičnog ponašanja nisu postojale granice, a kada su ga producenti tužili zbog alkoholisanja na radnom mestu, on je uzvratio tužbom za povredu časti i uspeo da dobije parnicu.
Na jednoj zabavi je iz čiste dosade fizički napao kolegu, glumca Dejvida Hemingsa i tom prilikom mu usnu podelio na dva dela od siline udarca. Ipak, Haris je kao što smo naveli bio potpuno nepredvidiv, pa je imao prijatelje i kada sa nekim sklopi prijateljstvo, od te osobe više nije odustajao. Tako je bilo i u ovom slučaju, Hemings i Haris su se pomirili i postali prijatelji, a Hemings mu je čak jednom prilikom i spasao život.
View this post on Instagram
Kada god bi imao neki problem, okrenuo bi se alkoholu. Tako se jednom prilikom toliko napio da se popeo na prozor hotela gde je odseo i vikao da mrzi Holivud i sve što ima veze sa njim i da će da skoči. Dejvid Hemings je bio ispred hotela i sve video, započeo razgovor sa njim i ubedio ga da to ne uradi, mada zli jezici govore da je uspeo samo zato što mu je ponudio da odu na još jedno piće.
Smatrao je da ne postoji jači i veći muškarac od njega, a ne samo glumac, pa je tako više nego jednom vređao kolege i ponižavao ih. Tako je jednom prilikom Marlona Branda nazvao „pobačajem“ od glumca.
Glumca Čarltona Hestona je nazvao dosadnim, ali tako što je rekao da je toliko ograničen kao da je rođen u nekakvom vakumu.
View this post on Instagram
Kada mu je glumac Kirk Daglas pokazao svoju kolekciju slika, Haris ga je oborio na zemlju pesnicom i rekao mu da je to pokazao samo da bi se „pravio važan“.
Kritičari ga nisu štedeli jer su smatrali da nikako nije mogao da utiša svoj ego, pa je to loše uticalo na njegovu glumu.
O njemu su se vodile polemike, jer niko nije mogao da utvrdi uzrok glumčevog ponašanja, uzimali su u obzir loše odnose i probleme u porodici u kojoj je odrastao, a bilo je i zaključaka da je jednostavno rođen takav, loš.
Podstrekivao je mlade glumce da piju i psuju što je bila njegova svakodnevna rutina. Ipak kada je želeo, mogao je da bude veoma prijatan i dobra osoba, kada je to želeo, ili kada bi jednostavno druga strana njegove ličnosti utihnula.
Kada je reč o njegovoj porodici, odrastao je u veoma imućnoj familiji, otac i majka imalli su svoju fabriku, poslugu i vozača. Išao je u krevet punog stomaka i u pidžami u vreme najveće krize, gladi i nezaposlenosti u posleratnoj Britaniji, a roditlji su mu po svedočenju srodnika bili blagi, tako da priča o lošem detinjstvu pada u vodu.
Ipak, nikada nije imao roditeljsku pažnju. Bio je najmlađe od sedmoro dece i više puta je isticao da nikada nije upoznao svoje roditelje, a ni oni njega i da su napravili „čudovište“ od svog sina.
Kada je reč o Harisovom odnosu sa ženama, smatrao je da su one vlasništvo muškarca i da kao takve moraju potpuno da se pokoravaju. Mnoge žene je odveo u krevet i tako išao od jedne do druge afere, dok naprasno nije odlučio da se oženi.
Oženio je Elizabet Vilijams, koju je maltretirao, a jednom kada se požalila prijateljima da Ričard ima problem sa pićem, on je u besu na nju oborio garderober. Odlazio je od kuće, opijao se i nije ga bilo danima, spavao je kod stranaca sa kojima se opijao i ujutru nastavljao dalje. Kada ga je jedan prijatelj po alkoholu ugostio, posle par dana pozvao je njegovu suprugu da joj kaže da je Ričard kod njega, a Elizabet mu je odgovorila: „Zadržite ga!“
Elizabet ga je ostavila, ali su posle toga postali dobri prijatelji.
View this post on Instagram
Uprkos tome što se nije pokazao kao dobar suprug, oženio se ponovo sa En Turkel, ali je nastavio da se alkoholiše i druga supruga ga je ostavila.
Ričard Haris je imao tri sina za koje je tokom života bilo prilično nedostupan, ali su se odnosi popravili tokom godina. Nakon ovoga se više nije ženio, uspeo je da ostane trezan, ali je povremeno pio pivo.
Preminuo je od posledica raka 2002. godine u Londonu.
(Blic)