Ugovori o izdržavanju nisu jednostavna stvar, jer često rezultiraju time da obe strane koje su ga potpisale završe s trajno poremećenim odnosima. A nije ih lako ni raskinuti. U to se uverila 67-godišnja žena iz Hrvatske koja je ugovor sklopila sa sinom i snajom da bi ga na kraju ipak sudski raskinula.
Međutim, u njenom slučaju, raskidanje ugovora samo je pogoršalo stvari među njima, jer kako tvrdi, sada je uverena da snaja i sin čine sve kako bi je izbacili iz njene kuće. Pritom, navodno, okrivila ih je i za zlostavljanje i manipulaciju nasledstvom.
„Smišljaju način da me proglase ludom kako bi me smestili u psihijatrijsku ustanovu“, žali se ona.
Kaže da ne komuniciraju s njom, ali da su zabranili da i unuci komuniciraju s bakom. Ipak, to nije najgori dio priče.
„Više puta je intervenisala policija. Sin me zlostavlja fizički i psihički, a snaja psihički. Žive u kući koju smo sagradili pokojni suprug i ja. Oni su na spratu kuće, a ja u prizemlju. Ponašaju se kao da ja živim u njihovoj nekretnini, a ne da oni žive u roditeljskoj teško stečenoj imovini“, objašnjava ona.
„Jedva čekaju da odem s ovog sveta“
Tragično, ali žena je uverena da snaja i sin jedva čekaju njen odlazak s ovoga sveta kako bi se domogli nasledstva.
„Umesto da sa 40 godina života počnu da grade svoj krov nad glavom, oni izmišljaju kako se na lopovski način dočepati kuće. Tužno je da to naš zakon dozvoljava i svi stanu na stranu jačeg umesto da zaštite slabijeg. Teško mi je kad na sudu pričaju laži, a sutkinja veruje njemu, a ne lekarskoj dokumentaciji. Uvek je on u pravu i prođe nekažnjeno“, govori kroz suze 67-godišnjakinja.
„Draga snajo, odseli se“
Glavnog krivca za ovu situaciju, ona ipak kaže vidi u snaji.
„Draga snajo, pošto me ne možeš gledati pod mojim krovom, odseli se i započni svoj život. Uspela si da moj sin zamrzi sopstvene roditelje. Zaboravila si odakle si došla i uslove koji su te dočekali. Toliko voliš sebe i materijalno da ne razmišljaš koliko tvoja deca trpe jer si ih udaljila od bake i pokojnog deke“, rekla je ona u delu potresnog pisma.
Hrvatica koja je objasnila da je sve počelo s ugovorom o izdržavanju koji nije ispunio očekivanja nijedne strane, te da se zbog toga sada loše oseća u sopstvenoj kući, pitala se na kraju „šta učiniti?“
Ugovori o izdržavanju dobra ali i opasna stvar
Ono u čemu starije osobe greše kod sklapanja takvog ugovora najčešće je da ne nabroje sve ono što im je potrebno. Desi se tako da navedu samo da davaocu izdržavanja ostavljaju stan ili kuću, a da će ih zauzvrat ta osoba izdržavati do smrti, umesto da budu precizni do najsitnijih detalja. Jer dođe li do sudskog spora, teško je utvrditi šta sve spada pod to ugovoreno izdržavanje.
Ugovor treba doslovno imati sve – količine i učestalost; od nabavke sezonske obuće i odeće, osiguravanja kompletne zdravstvene zaštite, zadovoljavanja kulturnih potreba i svega što je nužno za dostojanstvenu starost. Ako se ugovorom definiše smeštanje u dom za stare i nemoćne osobe, obavezno treba definisati ko će plaćati cene smeštaja. Takvi detalji pomažu da se na sudu utvrdi da li li davalac izdržavanja ispunio svoje obaveze ili nije.
Pre sklapanja bilo kakvog ugovora o izdržavanju, dobro se informišite.
(Blic)