Glumac Andrija Milošević danas je jedan od najpopularnijih među kolegama na našoj sceni, a malo ko zna da je njegov put bio težak i pun prepreka. Pre dva dana je napunio 45 godina, a svojevremeno se osvrnuo se na težak život koji je imao, a posebno su mu u sećanju ostali glumački počeci koji nisu bili nimalo laki.
Šoumen i glumac je veoma mlad otišao od kuće, sa 16 godina upisao je Akademiju na Cetinju. Već u studentskim danima Andrija je počeo da gradi svoje ime, priznaje i da je u jednom periodu toliko igrao i u Beogradu i u Podgorici da je bukvalno živeo u vozu.
– U srednjoj muzičkoj sam video da ima dečje pozorište u koje sam ja hteo da uđem. Nije u tom trenutku bilo predstava u Nikšiću, bilo je samo par glumaca i nije bilo scene. Nisam gledao nijednu predstavu i odjednom sam se našao u glumi. Ne znam kako – rekao je Milošević gostujući u emisiji Milana Kalinića na K1.
Iako mu i danas govore da je uvek bio kao i sad, kaže da se ničeg ne seća.
– Dolazi Boro Stjepanović i priča se o tome da će se otvoriti Akademija na Cetinju. On je osnovao Sarajevsku akademiju, i u tom trenutku za mene ništa više nije postojalo sem da upišem to. Nisam znao ni šta je gluma. Živeo sam tada kod babe i strica, saznao sam šta treba, za noć sam naučio tri teksta. Išao sam do kraja i tu nije bilo priče. Mislio sam samo ako ne budem primljen neću se više nikada pojaviti na prijemnom – kaže Andrija.
Andrija je svojevremeno bio smatran za najtalentovanijeg mladog glumca, koji se pre svega ostvario u izuzetno zahtevnim pozorišnim ulogama.
I pored ogromne popularnosti, Andrija nikada nije bio prepotentan, niti je bilo koga gledao sa visine.
– Nikada nisam osetio ogorčenje i pizmu ljudsku. Neke stvari su me pogodile, ali sam išao ka tome da ja radim šta ja hoću i da me ništa ne može zaustaviti – kaže Andrija Milošević.
Beograd je bio san mnogih mladih glumaca, a život i građenje karijere u njemu nije bilo ni malo lako za Andriju Miloševića. U više navrata je isticao da verovatno nikada ne bi preživeo bez dobrih ljudi i prijatelja.
„Jezda mi je pravio doručak, živeo sam u vozu“
On je istakao da su mu mnoge kolege u tom periodu pomagale da preživi.
– Jezda mi je pravio doručak, jer sam bio gladan. Goran Jeftić mi je nalazio poslove. Nisam skapavao, ali nisam živeo u nekom blagostanju. Tada nisam razmišljao, kada mi je materijalno bilo najteže, nisam razmišljao o parama – kaže Milošević
Slavu je stekao ulogom u „Mješovitom braku“, a kako ističe, tokom snimanja, paralelno je sve vreme igrao i u pozorištu.
– Dok ja radim na televiziji, paralelno sam radio turneje, igrao predstave, igrao sam skoro trideset predstava mesečno. Putovao sam za Crnu Goru vozom. Ovde odigram predstavu, odem na voz u 22h, stignem ujutru u Podgoricu. Tamo odigram predstavu, na voz, stignem ovde… Živeo sam u vozu godinu dana – prisetio se proslavljeni glumac.
Živeo od 10 evra
– Plata mi je bila 210 evra, a stan sam plaćao 200. Ne pitaj me kako sam živeo od 10 evra. Tako sam ja krenuo u to. Kada sam odradio „Survivor“, vratio sam se u Beograd i šetao sam po Novom Beogradu, seo u jedan kafić i gledao kako gostuju Nikola Rokvić, Gru i još neko. Oni su se nešto raspravljali, meni tu padne na pamet da napravimo predstavu o rokeru, narodnjaku i reperu… – priseća se Milošević o predstavi „Pevaj brate“.
Njegov prijatelj iz klupe Marsenić kaže da je Andrija živeo jedan težak život i da je samo on zna kroz šta je prolazio.
On vidi u jednoj emsiji da je žena ostala bez supruga, da deca idu po 15 km peške do škole, pa je nazvao telefonom i odmah im uplatio pare. Svake godine nosi poklone za decu sa posebnim potrebama. Organizovao je predstave da pomogne ljudima iz Obrenovca, kada su bile poplave – kaže Marsenić.
Kao maloletan je zarađivao da bi podržavao i pomagao svoju porodicu, to je zanimljivo.
– Andrija je preživljavao i momente samoće, velike odgovornosti kada je ostao bez roditelja. Pobedio je predrasude koje su postojale – kaže njegova drugarica iz klupe, Gordana Tomić za „K1“ TV.
(Kurir)