Veliki broj Amerikanaca i Norvežana preselio se u Srbiju, ali i dalje radi za kompanije iz svoje zemlje, pokazuju podaci.
Veliki broj stranaca, naročito Amerkanaca i Norvežana, poslednjih nekoliko meseci došlo je da živi i radi u Beogradu. Posao obavljaju onlajn za kompanije iz svoje zemlje, dok visoke plate troše u Srbiji, koja im je pogodno i jeftino mesto za život i kupovinu nekretnina.
Zašto su stranci došli da žive u Beograd, koliko novca zarađuju, koliko dugo se zadržavaju, da li kupuju kola i stanove i kakav im je utisak o životu u Srbiji? Na ova pitanja za MONDO su odgovorili iz Programa za cirkularne migracije „Tačka Povratka“.
SEDE U KAFIĆIMA I UGLAVNOM RADE PROGRAMIRANJA
Da broj stranaca koji žive i rade iz Beograda raste, potvrdio nam je Ivan Brkljač, direktor Programa za cirkularne migracije „Tačka Povratka“ i ekspert za digitalne nomade.
„Primetili smo značajno povećan broj stranaca u kancelarijskim poslovnim prostorima u Beogradu i Srbiji, kao i kafićima koji su pogodni za rad na laptopovima. Najveći broj stranaca je iz IT sveta i digitalnih servisa, od programiranja, marketinga i gejming industrije do uredništva digitalnih magazina i portala“, kaže za MONDO Ivan Brkljač.
NE RAZLIKUJU SE OD DRUGIH TURISTA
Sve više ima Amerikanaca, Norvežana, Danaca, Britanaca, ali i digitalnih nomada iz Australije i Novog Zelanda. Ipak, njihov precizan broj se ne zna, kažu iz „Tačke povratka“.
„Pošto su zemlje EU ograničeno primale američke državljane zbog pandemije, veliki broj došao je u Srbiju. Za Amerikance je Srbija zanimljiva destinacija i kao zemlja koja je van Šengen zone, pa limitiran boravak u EU često preseku sa boravkom kod nas. Najveći broj stranaca boravi u Srbiji na klasičnoj turističkoj vizi koja važi tri meseca, zbog čega se administrativno ne razlikuje od drugih turista. Zato je teško utvrditi njihov tačan broj“, kažu iz „Tačke povratka“ za MONDO.
SA AMERIČKOM PLATOM, SVE JE JEFTINO
Na pitanje zbog čega toliki broj stranaca iz razvijenih i bogatih zemalja bira da živi u Srbiji, naši sagovornici kažu da je to pre svega zbog „dobrog odnosa cene i kvaliteta života“.
„Za naše standarde, digitalni nomadi koji rade za američke i evropske korporacije na daljinu, imaju visoka primanja, u poređenju sa srpskim platama. Boravak u Srbiji sa platama koje su standardizovane na američkom, odnosno evropskom nivou, vrlo je dobar kada se gledaju troškovi hrane, života i iznajmljivanja stanova. Zatim, u Srbiji imaju šansu za umrežavanje u IT zajednici. Turistička ponuda, noćni život i priroda se često nalaze među ključnim razlozima zbog kojih se Srbija redovno kotira na najvišim mestima na listama lokacija koje su atraktivne za digitalne nomade“, kaže za MONDO direktor Brkljač.
LAKO DOLAZE DO SRBIJE, SVI GOVORE ENGLESKI
Kako kaže, utisak stranaca koji rade u Srbiju su da lako i jednostavno ulaze u Srbiju iz zemalja EU, kao i da veliki broj ljudi zna engleski jezik, što im je važno za funkcionisanje.
„Administrativni koraci za dolazak iz SAD i Evrope u Srbiju su suštinski veoma jednostavni. Otvorenost Srbije da primi na jedan topao i srdačan način strance i pokaže šta ima je opšti utisak koji se stiče nakon boravka ovde, a velika prednost je i to što u većim gradovima veliki broj ljudi odlično govori engleski jezik, dok su prolaznici uvek raspoloženi da pomognu i gostoljubi su“, objašnjavaju iz Tačke povratka.
Iako postoje informacije da sve veći broj stranaca kupuje nekretnine u Srbiji, koje su za njih vrlo povoljne, iz ove organizacije kažu za MONDO da nemaju takvu informaciju.
„Mali broj stranaca je zapravo zainteresovan za dobijanje državljanstva, posebno ako nemaju srpsko poreklo. Kupovina nekretnina i automobila je uvek vezana za odluku da se na određenom mestu boravi stalno, što znači da se na tako nešto odlučuju isključivo oni koja prestaju da budu digitalni nomadi i rade onlajn posao. Ukoliko žele da borave u Srbiji duže od tri meseca, visokoobrazovani digitalni nomadi mogu priznati svoju unverzitetsku diplomu preko Agencije za kvalifikacije i aplicirati za ‘talent vizu’ po osnovu koje mogu ostati u Srbiji i do godinu dana“ kažu oni.
(Izvor: Mondo)