Merijan Karver (40) nestala je na sedmodnevnom krstarenju Kraljevskim Karibima od Sijetla do Aljaske u avgustu 2004.
Brodski stjuart koji je bio zadužen za njen sprat je nakon dva dana primetio da je nestala, međutim kada je to i prijavio šef mu je rekao da „zaboravi na to i nastavi sa svojim poslom“.
U ovaj slučaj uključeni su privatni istražitelji, policija, mnogo propusta je zabeleženo ali šta se ovoj nesrećnoj ženi zaista dogodilo ostaje pod velom misterije.
Merijan Karver rođena je u Kembridžu, Masačusetsu, 1964. Bila je bivša bankarka koja je volela da piše i putuje. Nakon razvoda živela je sama a njena 13-godišnja ćerka je to leto provodila kod oca u Engleskoj. Imala je blizak odnos sa ćerkom i čule su se svakodnevno.
Ukrcala se na avion iz Bostona za Sijetl u Vašingtonu 27. avgusta 2004. Nikome nije rekla gde ide, samo je spakovala svoje stvari i krenula. Odlučila je da sama ode na krstarenje iz Sijetla za Aljasku. Nije joj bio prvi put da putuje kruzerom.
Bila je smeštena na devetom spratu sa panoramskim pogledom na palubu. Za vreme njenog boravka na brodu se održavala žurka, međutim osećala se sigurnije da izbegne druženja obzirom da je bila sama. Vratila se u svoju kabinu da piše dnevnik. Iznenadilo ju je kada je u njenu kabinu ušao brodski stjuart koji joj je doneo peškire koje je prethodno tražila. Malo ju je uznemirila činjenica da su vrata elektronska bez ikakve sigurnosne brave ili zaštite, što znači da ne možete onemogućiti nekome pristup vašoj kabini.
Naredni dan je provela lutajući po brodu, istražujući sadržaje i piskarajući po dnevniku. Ćerka je pokušavala da je dobije prethodne noći ali nije bilo prijema. Odlučila je da veče provede u svojoj sobi čitajući knjigu obzirom da se na brodu opet održavala zabava.
Sledećeg dana, u subotu, oko 20 do 20:30, brodski stjuart je ponovo ušao u njenu sobu i iznenadio se što ne prisustvuje svečanoj ceremoniji obzirom da su skoro svi gosti bili prisutni. Izvinio se povodom ulaska i pitao je da li planira da se možda i ona priključi na šta je Merijan odogovorila da joj više prija da ostatak večeri provede u svojoj sobi. Zamolila ga je samo da joj donesu hranu u sobu kako ne bi morala da izlazi.
Privatnom istražitelju koga su njeni roditelji nakon nestanka unajmili je baš ova činjenica bila sumnjiva, zbog čega je naručila samo jedan sendvič obzirom da ceo dan nije jela. Brodski stjuart je odbio da uzme napojnicu objašnjavajući joj da je to deo njegovog posla. Nakon što je završila obrok, ostavila je pribor ispred sobe a napojnicu stavila na stočić kako bi mu dala sutradan. Legla je da spava i to je poslednji trenutak kada ju je brodski stjuart video. Istražitelj tvrdi da je upravo činjenica što je ostavila napojnicu za sutradan bitna stavka u slučaju koja ukazuje da nije izvršila samoubistvo jer je nameravala da sretne brodskog stjuarta i naredni dan.
Narednog dana kada je stjuart došao da pokupi pribor ona nije bila u sobi i nisu imali nikakav kontakt. Bilo mu je pomalo čudno što je nema pa je odlučio da je potraži po brodu ali bezuspešno. Zabrinuo se i otišao da slučaj prijavi svom supervizoru. Ono što je usledilo je poprilično zabrinjavajuće. Nadzornik poziva brodske stjuarde u svoju kancelariju i traži od njih da potpišu ugovor o tajnosti. To je pravno obavezujući ugovor koji obezbeđuje poverljivost između dve strane. U suštini nakon što ovo potpišete, prestaćete da pričate na ovu temu, koja se u ovom konkrenom slučaju odnosila na nestalu osobu.
Merijanin otac tvrdi da u mejlovima ima dokaze koje ukazuju da se radi o slučaju zataškavanja nestanka. Prvi je da kada su tražili da se proveri njen račun na brodu odnosno da li je bilo kupovine, odgovor koji je usledio bio je: „Ne, nije bilo kupovine“. Tvrdili su takođe da su prosledili njene podatke o prijavi na kruzer kao i pasoš i fotografije a kada je otac upitao da li su proverili sigurnosne kamere broda dobio je odgovor „Obezbeđenje to ispituje“.
Prošlo je sedam dana od kad se zadnji put čula sa ćerkom i devojčica je bila baš zabrinuta. Kontaktirala je dedu da proveri da li je možda on imao kontakt sa Merijan. Ken je pozvao ćerku na fiksni međutim niko se nije javljao u njenom stanu. Sve je ukazivalo na to da se ona možda i nije vratila sa krstarenja.
Odlučili su da kontaktiraju policiju i prijave nestanak. Kada je policija stigla do njenog stana ništa nije ukazivalo na provalu, ništa nije delovalo neouobičajeno, pokupili su njen laptop i još par stvari na ispitivanje. Raspitivali su se i po komšiluku ali je niko nije ni čuo ni video danima unazad.
Na brodu se održao sastanak menadžera sa supervizorima i brodski stjuart je želeo da im objasni šta se dogodilo obzirom da kada se ponovo vratio do njene sobe da proveri stanje, sve je bilo na istom mestu kao i pre, i bakšiš ali i čokoladice i cveće koje joj je ostavio na krevetu.
Stjuart je od nestanka svakodnevno obaveštavao supervizora kako se Merijan nije pojavljivala u svojoj kabini i kako je očigledno nestala na šta mu je on odgovarao: „samo zaboravi na to i radi svoj posao“.
Njeni roditelji se tri nedelje nakon njenog nestanka obraćaju FBI za pomoć, i nastavljaju da zovu policiju Kembridža, ali ništa se ne dešava. Policija je uspela da pristupi bankovnom računu i otkrije samo da je kupila kartu za krstarenje Aljaskom. Kada je otac kontaktirao kruzer povodom dodatnih informacija rečeno mu je: „Da, bila je na krstarenju, ali nemamo pojma da li je sišla sa kruzera“.
„Postoji li neki njen nadzorni snimak sa broda?“ upitao je. „Ne, nema video snimka, prošlo je tri nedelje, pa je izbrisano“, tvrdili su. Otac je odlučio da kontaktira privatnog istražitelja jer FBI i policija Kembridža nemaju nadležnost nad brodom za krstarenje.
OKTOBAR 2004:
Privatni istražitelj Tim, odlazi na kruzer dva meseca nakon njenog nestanka kako bi probao da prikupi podatke i odgovore na neka pitanja. Želeo je da razgovara sa supervizorom, dežurnim menadžerom, kabinskim stjuartima a na kraju se vratio sa više pitanja nego odgovora obzirom da niko od njih bio dostupan za razgovor. Kada je želeo da sa službenikom obezbeđenja pogleda snimke sa sigurnosnih kamera obestili su ga da je službenik na obuci sa novim zaposlenima ali da svakako nema šta da pogleda obzirom da se snimci brišu na svake dve nedelje.
JANUAR 2005:
Ken angažuje advokate iz Masačusetsa i Floride u januaru 2005. i nakon meseci teškog truda, uspeli su da dobiju sudske pozive za posadu broda za krstarenje. U telefonskom iskazu, nakon svedočenja dva stjuarta, otac saznaje da su bili svesni Merijanine otmice, ali da se ništa nije preduzelo povodom toga. Kabinski stjuard, koji je proveo najviše vremena sa Merijan, seća se da ju je video prvog dana krstarenja i otkrio da je nestala dva dana kasnije, nekoliko puta je to prijavljivao svom pretpostavljenom na šta je dobijao isti odgovor da „radi svoj posao“.
Zatim je upitao supervizora: „Šta da radim sa njenim stvarima?“ „Stavi ih u torbu i zaključaj u ormarić“. Otarasili su se svega što je imala. Kapetan, kapetan osoblja i direktor hotela svi imaju ključeve svih soba i mogu ući u bilo čiju sobu. Ukoliko oni imaju pristup svim ključevima, vrlo je verovatno da i neko drugi ima pristup tim istim ključevima. To je mogao biti bilo ko.
Na primer, ako ste bliski sa kapetanom, on vam može odobriti pristup svim ključevima na brodu. Ključevi mogu biti u rukama bilo koga na brodu. Menadžer je naveo da je, uprkos činjenici da niko na brodu nije priznao Meriijanin nestanak, kompanija za krstarenje pokrenula sopstvenu internu istragu i otpustila supervizora jer nije otkrio nestanak. Istraga je počela krajem septembra kada je istražitelj iz Kembridža kontaktirao operatera krstarenja i pitao da li se ova situacija može prijaviti kao nestanak. Međutim, niko na brodu tada nije prijavio nestanak. Pet nedelja nakon toga kompanija za krstarenje je FBI-u podnela prijavu nestale osobe, ali FBI nije u mogućnosti da sprovede istragu jer nema ovlašćenja nad brodom za krstarenje.
Ken Karver, otac nestale žene odlučuje da piše predsedniku i upravnom odboru kompanije za krstarenje, izražavajući svoju potrebu za odgovorima u vezi sa onim što se dogodilo njegovoj ćerki.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Mesec dana kasnije dobija kopiju izveštaja koji je podnet 30. septembra i koji je napisao upravnik obezbeđenja gde se navodi se da su prekršeni propisi kompanije i da bi kapetan broda, služba obezbeđenja i kapetan broda trebalo da su obavešteni da je Merijana nestala već drugi dan. Prema izveštaju, njena imovina nije trebalo da bude premeštena iz njene kabine jer je predstavljala dokaze otkrivene na licu mesta. Prema izveštaju, brodsko bezbednosno osoblje takođe trebalo je da zaštiti integritet mesta incidenta, obezbeđujući da se ništa ne pomera ili ometa dok spoljni istražitelji ne stignu na brod.
Nakon ovoga otac je pospremio njen stan, donirajući neke stvari u dobrotvorne svrhe i čuvajući zaista lične stvari za porodicu. Nastavio je da kontaktira obalsku stražu, policiju i FBI, tražeći novosti. Osim toga, njegovi advokati ih svakodnevno kontaktiraju sa istim pitanjem.
Ken podnosi tužbu protiv kruzera zbog nemara. Pravna borba postaje javna u avgustu 2005. godine, a kompanija za krstarenje daje izjavu u kojoj Merijanu proglašava mrtvom. Kenu su rekli kako su proverili snimak za koji su provobitno tvrdili da je uklonjen na početku istrage i da je na tom snimku ona skočila u vodu.
U svom pismu navode: „Gospođa Karver je imala emotivne probleme i ranije je pokušavala samoubistvo i čini se da je nažalost to i izvršila na našem brodu. Njena smrt je užasna tragedija, ali postoji vrlo malo toga što kruzer ili hotel mogu učiniti da spreče nekoga da izvrši samoubistvo“.
Pismo je samo po sebi čudno pre svega zbog iznošenja ovakvih tvrdnji o nekome koga nisu ni poznavali. Pritom nisu priložili ni jedan dokaz za navedene tvrdnje. Otac je zahtevao dokaze jer smatra da im je najjednostavnije bilo da slučaj opišu kao samoubistvo i zatvore ga. Porodica nije želela da prihvati ovakav zaključak.
Ken je izjavio da postoji ogroman problem u industriji krstarenja jer je toliko ljudi nestalo dok su bili na krstarenju i niko ne zna šta im se dogodilo. Stupio je u kontakt sa četiri porodice i zajedno formiraju organizaciju Međunarodne žrtve krstarenja, čija je misija da kažnjavaju korporacije koje odluče da rade mimo zakona i ne preduzmu neophodne mere kada se zločini dogode.Njihova glavna svrha je: Povećati svest javnosti o potencijalnim rizicima, kao i pravima i zaštiti putnika na kruzerima.
Ken Karver je 7. aprila 2017. dobio nagradu za javnu politiku Ronalda Regana za vođstvo u javnoj politici, viziju i inovaciju koja koristi žrtvama zločina. On je heroj koji se do samog kraja borio za svoju ćerku. Umro je 30. decembra 2019. godine.
(Espreso/Stil)