U poslednjih pet godina u Srbiji poginulo je 63 mališana u saobraćajnim nesrećama, od kojih su 34 bili putnici u vozilu. U proseku svakog dana u Srbiji nastradaju dvoje u svojstvu putnika u saobraćaju.
Jedan od uzroka je i taj što roditelji ne vode računa za bezbednost svoje dece tokom vožnje i smatraju da je dovoljno držati dete u naručju i da ga ne treba vezivati. Od 34, 26 bi preživelo da su bila u sedištu, tvrdi za Telegraf.rs Damir Okanović Predstavnik Komiteta za bezbednost saobraćaja.
On kaže da je problem u tome što roditelji nemaju dovoljno svesti o tome kako da zaštite svoje dete u saobraćaju i da su kontradiktorni jer iako žele dobro svojoj deci kreću sa pogrešnom pretpostavkom da im se neće ništa loše dogoditi na putu.
– Tu imamo jednu vrlo neobičnu kontradikciju, oni koji najviše vole svoje dete, oni ga sami i ugrožavaju. Što je poprilično čudno. Postavlja se logičko pitanje „zašto neko ko najviše voli svoje dete, stavlja mu glavu na tacnu?“ Odgovor je u stepenu svesti, odnosno nesvesti samih roditelja.
Roditelji koji učestvuju u saobraćaju idu sa pogrešnom pretpostavkom da „njima ne može da se desi saobraćajna nezgoda“ po principu „ako drugima neće da se desi, neće da se desi ni meni“. Neki prosto veruju u sreću, a drugi smatraju da ako oni pažljivo voze da su rešili problem i da ako voze oprezno ništa ne može da im se dogodi – objašnjava Okanović i dodaje:
– Situacija je takva da vozači nisu sami u saobraćaju već se mimoilaze sa stotinama i hiljadama drugih automobila i na taj način ne mogu da kontrolišu drugog učesnika, pogotovo ukoliko je on pod dejstvom alkohola ili drugih supstanci.
Da li će kamion da pređe u tvoju stranu na deset metara od tebe, ti na to ne možeš da utičeš. Najgora kazna koju roditelji mogu da „dobiju“ ukoliko nepropisno prevoze decu nije novčana kazna već smrt svog deteta. Novčane kazne nisu male i one se za ovaj saobraćajni prekršaj kreću do 120.000 dinara i četrnaest poena. Međutim, gubitak deteta je nenadoknadiv.
Damir Okanović smatra da moraju da se sprovedu jake medijske kampanje kako bi se razbili mitovi i zablude kod onih roditelja koji smatraju da ne treba vezivati dete i da je dovoljno da ga čvrsto drže u naručju, kao i da im treba u sudaru lutaka pokazati koje sve povrede dete može pretrpeti:
– Ja ne mogu da shvatim da nekom roditelju treba pretiti dinarima i poenima ili zabranom da bi vodio računa o bezbednosti svog rođenog deteta. Moraju da se sprovedu mnogo jake medijske kampanje. Ljudima moraju da se razbiju zablude i mitovi. Zabluda broj jedan „to neće da se dogodi meni“ i zabluda broj dva „ako se desi to nije ništa strašno“.
Ljudi moraju da shvate šta je sudar, kakve sile deluju u sudaru, šta se dešava sa telom deteta u sudaru. Da će dete, recimo biti katapultirano u slučaju prevrtanja automobila. Da može da proleti kroz šoferšajbnu, da će da polomi kičmu, da će da mu se rascepa lobanja. To je brutalno, ali to je tako. To roditeljima treba faktički da se objasni. Kada vi to njima objasnite, onda će oni svoju decu i da prevoze kako treba.
On kaže da nije praksa da se kroz medijsku kampanju deca prikazuju u brutalnom stanju nakon saobraćajne nesreće i da će veći efekat da se ostvari na posredan način kroz prikazivanje činjenica.
– Treba razbiti iluziju da ukoliko recimo majka drži tokom vožnje čvrsto dete u naručju, da je to dete zaštićeno. U tom slučaju se tom roditelju može pustiti čeoni udarac sa lutkama. Treba mu pokazati da bi tada dete imalo prelom lobanje i nagnječenje mozga i prelom vratnog pršljena. I tada ta majka neće više držati dete u naručju dok vozi – kaže Damir Okanović.
On smatra da je bitno da se uključi i Centar za socijalni rad. Kada god roditelj ugrožava bezbednost svog deteta u saobraćaju o tome treba da bude obavešten Centar za socijalni rad, kao što se obaveštava i u slučaju kada roditelj zlostavlja svoje dete.
Tu postoje dva problema, prvo roditelji ugrožavaju život svog deteta i drugo vaspitavaju ih na pogrešan način. Kada deca odrastu, ponašaće se isto u saobraćaju.
On takođe smatra da policija ne treba da se isključivo fokusira na kontrolu na auto-putu već da bi trebala u slučaju bezbednosti dece da se koncentriše na kontrolu ispred vrtića.
U poslednjih pet godina u Srbiji poginulo je 63 mališana u saobraćajnim nesrećama, od kojih su 34 bili putnici u vozilu. 269 dece u poslednjih pet godina je teško povređeno kao putnici u vozilu dok je lakše povrede zadobilo 3543 . Ukupno 3846 mališana je stradalo u svojstvu putnika na teritoriji Srbije. U proseku svakog dana u Srbiji nastrada dvoje u svojstvu putnika u saobraćaju.
(Izvor: Telegraf)