Ljudi olako prelaze preko činjenice da je poslušnost anđeoska vrlina
Bezbroj žena širom regiona, Evrope, pa i sveta nikada iz kuće neće izaći bez ovog parčeta tkanine na glavi. I po vetru i po suncu i po kiši i po snegu – marama je pobedila. Otkrivamo zašto je to tako.
Vreme prolazi, ljudi, moda i običaji se menjaju, samo jedna stvar ostaje nepromenjiva – srpske babe obožavaju da nose marame na glavi! I ne samo srpske. Bezbroj žena širom regiona, Evrope, pa i sveta nikada iz kuće neće izaći bez ovog parčeta tkanine na glavi. I po vetru i po suncu i po kiši i po snegu – marama je pobedila. Otkrivamo zašto je to tako.
Ne tako davno, žene u crkvi imale su pokrivenu glavu, naročito u periodu posle udaje. I dan danas naše bake ne mogu napustiti kuću bez umotane kose. Udate žene su vekovima menjale stil oblačenja nakon udaje, a odećom su se pokrivali laktovi, kolena i kosa. Žena je na taj način čuvala svetost braka van kuće. Samo su muževi imali tu privilegiju da ih gledaju bez marame. Svojom odećom davale su do znanja da su udate.
Kada su na snagu stupila feministička shvatanja, ovakva vrsta ponašanja je u zapadnoj kulturi protumačena kao zarobljavanje i sputavanje žene. Oblačile su se drugačije, nosile su pantalone, skraćivale suknje, a brushaltere su javno spaljivale.
U Rusiji je nezamislivo da žena uđe sa nepokrivenom glavom u crkvu, a marame se stavljaju čak i malim devojčicama. Ipak, kod nas to nije slučaj.
„Kod nas se svaka pomisao poslušnosti i pokornosti automatski smatra ponižavajućom, čak se ni od dece ne traži da slušaju roditelje. Ljudi olako prelaze preko činjenice da je poslušnost anđeoska vrlina i da u našim manastirima mladi monasi i monahinje godinama vežbaju poslušnost kao vrhunac Hrišćanske vrline“, rekao je za naš portal otac Jova.
Mnoge žene su došle do zaključka da njihova lica više sijaju nakon pokrivanja kose, i da se tada akcenat stavlja na njihove reči.
Ipak, činjenica je da mnoge obrazovane žene i dalje nose svoje marame i smatraju ih privilegijom, a ne represijom.
Patrijarh Pavle je napisao kjigu u kojoj iznosi neka neočekivana zapažanja. Na primer, žene su na svim pravoslavnim ikonama pokrivene, a crkva ženu proslavlja kao najvećeg sveca u liku Majke Božije.
Maramama se pokrivala kosa, u njih su se uvijala deca, uz pomoć marama su se bebe nosile na leđima, u marame se zavijao hleb, njima se brisao znoj.
Ostaje činjenica da marama ima veliki značaj i da je daleko veća konotacija od pukog modnog detalja.
(Alo)