Ova anegdota se pamti
Ubrojen je među 100 najznamenitijih Srba jer, iako druge vere, do kraja života se izjašnjavao kao Srbi, a o tome govori i ova anegdota iz njegovog života.
Mehmed Meša Selimović rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju.
Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine je radio kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.
„Bosna ga nikada nije prihvatila zbog toga što se nije htio saviti, što je bio svoj“ – reći će jednom prilikom Mešina supruga, vedra i samosvesna žena, ćerka generala Kraljevine Jugoslavije.
Bila je odana Meši i njegovom stvaralaštvu, umela da jasno kaže i pokaže da je spremna da s njim ide i na kraj sveta po njihov komad sreće.
Njeno je ime Daroslava Darka Božić. Valjda će zbog nje Meša napisati „Ko promaši ljubav, promašio je život“.
Njihov odlazak iz Sarajeva nikog nije uzbudio. Čak će, nešto docnije, nedeljnik „Svijet“ napisati: „Ostali smo bez Savića i Repčića, pa možemo i bez Meše Selimovića.
“ To su dvojica fudbalera koji su iz FK Sarajeva prešli u Crvenu zvezdu, za koju je i sam Meša navijao.
Jednom prilikom, na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću je od strane organizatora postavljemo pitanje od kog se očekivalo da će od Meše izdejstvovati neku vrstu provokacije: „Zašto se vi Mehmede Selimoviću osećate Srbinom?“
Njegov staloženi odgovor koji je usledio bez razmišljanja utišao je celu salu: „Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to“.
(Espreso)