Iako je 21. vek, jedan običaj je ostao duboko ukorenjen u srpskom narodu i većina ga odobrava – odricanje sestre od nasledstva u korist brata. U nekim sredinama je čak sramota ukoliko se kojim slučajem dogodi da sestra prihvati deo imovine svojih roditelja, te je postane meta ogovaranja i negodovanja. Ružica Marinković je jedna od žena koja se nakon smrti oca odrekla nasledstva u korist brata, a isto to je uradila i njena rođena sestra.
Ipak njena priča je malo drugačija: nije bilo prisile, niti nagovaranja. Kako kaže, njoj su ruke, bile odrešene, ali sama je odlučila tako. – Nas je troje dece. Sestra i ja smo se odavno udale, a brat je ostao kod kuće. Kada nam je otac umro, brat je rekao da same odlučimo hoćemo li prihvatiti nasledstvo i da on nema ništa protiv, šta god da odlučimo poštovaće.
Kako kaže naša sagovornica, brat je govorio da nema on ništa više prava od svojih sestara na imovinu roditelja, ali Ružica se ipak odlučila da ništa ne uzme. Ipak, postoje situacije u kojima nije sve tako jednostavno. Neke žene se odriču zbog nagovaranja bližnjih, a druge se ne odriču zbog podjednakih prava, a neretko razlog je i sigurnost, odnosno, ukoliko se razvedu ili se nešto nepredviđeno dogodi, da imaju gde da se vrate. Ipak, ne nailaze svi na razumevanje porodice, te su česte i svađe između najbližih.
– Rešila sam, kao i sestra, da se odreknem. Ovo je razlog: ja imam svoju kuću, porodicu i imanje koje radimo već 30 godina. Brat je ostao sa roditeljima, sa njima radio sve, o njima je on najviše brinuo i nastaviće isto da radi. Zašto bih ja uzimala nešto što je on stvarao i sto će nastaviti da gradi, kada već nema potrebe – kaže ona i dodaje da joj je brat rekao da iako se odrekla može da uzme šta god da poželi.
S druge strane, psiholog Zoran Milivojević kaže da se sestre odriču nasledstva uglavnom zbog tradicije. – Ta tradicija je povezana sa nasleđivanjem zemlje i to ide još od rimskog vremena. Jer ako porodica ima jedan komad zemlje, pa ako tu zemlju nasleđuju sva deca, pa u sledećoj generaciji sva deca od sve dece, onda na kraju dobijete besmisleno male komade zemlje i mnogo posvađanih vlasnika, te je zbog toga tradicionalno bilo da svu zemlju nasleđuje najstariji sin, što je nepravedno i prema ćerkama i prema drugim sinovima – kaže Milivojević. Zemlja je imala prioritet. Taj koji nasleđuje, on zauzvrat mora da brine o ostarelim roditeljima. Takav je bio društvni ugovor i tako su stvari funkcionisale. Međutim, danas je zakon takav da je stvar pravedna i da svi imaju prava da naslede vlasništvo nad imovinom.
– Imate žene koje se odriču svog dela u korist braće prvenstveno što znaju da je takva bila volja roditelja. Kad kažem roditelja, najčešće je to otac, ali može biti i majka. Imate i suprotne primere da ta žena, sestra, a kasnije i majka, razmišlja o ekonomskoj poziciji svoje dece i zbog toga ne odustaje i isteruje svoje pravo. Ja mislim da se taj broj žena koje se odriču neke imovine u korist brata smanjuje upravo zbog toga što je lojalnost prema svojoj deci jača od lojalnosti prema roditeljima, odnosno prema bratu – objašnjava naš sagovornik. Na konstataciju da žene koje prihvate nasledstvo, neretko bivaju tema ogovaranja, vređanja, a dešava se i odbačene od svoje braće, Milivojević smatra da rezultati takvih ostavinskih rasprava nisu vezane za pol.
– Imate i dva brata koji se posvađaju, kao i dve sestre. Na ostavinskim raspravama ljudi često mere koliko je pokojni roditelj voleo nekog od dece, kakav je bio u detinjstvu, ko je dobio više, ko manje. Tu se posebno uspostavlja dinamika kada ti srodnici imaju svoje muževe, odnosno žene, te tako ti muževi i supruge ne osećaju nikakvu lojalnost prema porodici pokojnika i insistiraju da njihova porodica dobije nešto.
Ti odnosi se jako komplikuju, ima mnogo zamerki, prekida kontakta, mržnje, osvete, itd – navodi sagovrnik i podvlači da se to ne vezuje samo na odnos porodice prema ženi koja je prihvatila nasledstvo. Ipak, ma koliko vremena prošlo, iako nije primorana, od sestre se i dan danas očekuje da se odrekne svog dela. S obzirom na to da smo po zakonu svi ravnopravni, na vama je, a ne na tradiciji, kakve ćete korake preduzeti.
(Izvor: Srbija Danas)