Deca se oblače svečano, oko vrata im vise zvončići u bojama srpske trobojke, a u crkvi dobijaju vrbove grančice koje nose kući
Lazareva subota obeležava se tačno osam dana pred Vaskrs, uoči praznika Cveti, i posvećena je čudesnom vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koje je prema hrišćanskom verovanju Isus Hristos učinio nakon što je Lazar proveo četiri dana u grobu.
Ovaj praznik slavi se još od IV veka, kada je prvi put ustanovljen u Jerusalimu, kao simbol novog života i buđenja nade.
Čudo vaskrsenja
Lazar je bio teško bolestan i, nakon smrti, položen u pećinski grob zatvoren kamenom. Kada je Isus došao, uprkos sumnji Lazarove sestre zbog stanja tela, otvorio je grob i vaskrsao ga.
Lazar je potom još dugi niz godina živeo i služio veri – naročito na Kipru, gde ga i danas poštuju.
Dan posvećen deci
Lazareva subota je i praznik dečje radosti.
Prema Jevanđelju, Isus je pri ulasku u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“, što ovaj dan čini posebno značajnim za najmlađe. Upravo zbog toga se praznik doživljava kao dan radosti, nevinošću dece oslikavajući veru i nadu.
Vrbica – snaga proleća i zdravlja
Ovaj praznik je poznat i kao Vrbica, jer ljudi tada beru grančice mlade vrbe – simbola zdravlja, plodnosti i obnove. Vrba se povezuje s palmama kojima je Isus dočekan u Jerusalimu.
Ove grančice se nose u litijama, donose kući, stavljaju pored ikona i kandila, i smatraju se zaštitom od bolesti i zla.
Deca se oblače svečano, oko vrata im vise zvončići u bojama srpske trobojke, a u crkvi dobijaju vrbove grančice koje nose kući. Zvončići simbolizuju radost, ali i podsećanje na Hristovo stradanje i vaskrsenje.
Cveće, dren i običaji u dvorištu
Na Lazarevu subotu se bere i cveće – dren za zdravlje, ljubičice za lepotu, a cvetovi se ostavljaju napolju, u vodi, sve do Cveti.
Na taj dan se od njih prave venčići za ukrašavanje domova, a vodom iz posude ukućani se umivaju – u nadi za zdravlje i sreću.
Lazarice – devojke koje donose sreću
Poseban deo praznika su i Lazarice – devojke koje, okićene cvećem i vrbovim grančicama, obilaze domove, pevaju tradicionalne pesme i igraju.
Jedna od njih se oblači kao „Lazar“, u mušku odeću i s cvećem na šeširu, noseći štap ili maramu. Njihovo pojavljivanje je simbol buđenja proleća, ali i predstavljanje devojaka kao zrelih za udaju.
Verovalo se da će devojka koja tri godine ne učestvuje u ovom običaju imati manje sreće u ljubavi. Domaćini daruju Lazarice slatkišima i kolačima, a one zauzvrat donose blagoslov, sreću i napredak.
(Alo)