Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra 2. avgusta praznuju Svetog Iliju Gromovnika, koji je uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac kod Srba. Svetog Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari, berberi, duvandžije, zlatari, puškari, kantardžije, električari i vodeničari. U novije vreme slave ga autolimari i taksisti.
Sveti Ilija prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci. Poznata je izreka „od Svetog Ilije sunce sve milije“.
Svetog Iliju, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.
Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima. Mnogi običaji vezuju se sa ovaj dan. Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.
Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i simpatično verovanje da na ovaj praznik deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela.
(Espreso / Blic Žena)