Promena je često nepoželjna jer troši dodatnu energiju. Čovek teži da uz minimalni utrošak energije i snage dobije najviše.
Promena uvek podrazumeva neizvesnost, često i rizik, što mnogi ne preferiraju. Većina ljudi jako voli sigurnost, čak i kada ona nije najprijatnija i najbolja opcija.
Često su prisutni i strahovi od promene, diskomfora, uspeha, neuspeha, kaže za naš portal Marija Benin klinički psiholog i psihoterapeut.
– Da bismo se snašli u svetu oko nas, tokom života stvaramo neke oslonce. T
o su specifični obrasci odnosa prema sebi, drugima i životu uopšte.
To upravo proizvodi doživljaj sigurnosti, odnosno kontrole, koji je zapravo lažan, jer sve teče i sve se stalno menja – navodi psiholog.
Kako promena preti narušavanju ove sigurnosti, javlja se neodređen strah, koji se naziva strah od neizvesnosti.
Mnogi misle da imaju potpunu kontrolu nad svojim životom i ne prihvataju nikakve rizike.
– Istina je da niko od nas nema potpunu kontrolu, odnosno mnogo je manje stvari koje možemo kontrolisati. Ne možemo biti sigurni da nam se već u sledećem trenutku neće desiti nešto loše – dodaje Marija Benin.
Neki od najčešćih razloga zašto se teško menjamo su:
Niska tolerancija na frustracije: reč je o sniženoj sposobnosti trpljenja neprijatnosti koju nosi proces promene.
Dakle, često mislimo da je promena preteška i da ne možemo da podnesemo to mučenje (na primer: ne mogu da ostavim pušenje, držim dijetu i slično, jer je to jače od mene i ne mogu toliko da se mučim).
Uglavnom nam je tada cilj u životu da nam bude lako i lagodno. Spremni smo da odustanemo od borbe ako će biti teško i neprijatno.
Ali, neprijatnosti su sastavni deo života i koliko god ih izbegavali, one će nas stići.
Osećanje beznadežnosti: to je kada se lako obeshrabrimo, čak i ako krenemo dobro, na prvom neuspehu ili prepreci, posustajemo i krećemo sa samosažaljenjem ili samookrivljavanjem (na primer: zašto drugima ide sve tako lako i brzo, a meni ništa ne ide od ruke, drugi su srećniji i slično).
Često verujemo da na putu uspeha nema padova i da sve mora da ide lako i onako kako smo zacrtali. Često se čini kao da tražimo razlog da ne uspemo, da odustanemo.
Strah od neuspeha: to je kada ne razlikujemo greh od grešnika, tj. svoje greške identifikujemo sa sobom kao celinom.
Nismo smeli da pogrešimo, a pošto jesmo, onda nismo učinili lošu stvar nego smo loši.
Zato, često odmah na početku kažemo sebi, bolje je i da ne pokušavamo jer šta ako pogrešimo, tj. doživimo neuspeh. Nećemo moći da se nosimo s neuspehom.
Kako se osloboditi straha od promena?
Naša sagovornica navodi da smo navikli da budemo usmereni na probleme i moguće komplikacije, pa se češće bavimo negativnim i nesrećnim ishodom i više usmeravamo energiju misli i osećanja u tom pravcu.
Zato je važno da zaustavimo sve mehanizme kojima sebi oduzimamo snagu i životnu energiju.
To su, najčešće, okrivljavanje drugih za životne neuspehe, opravdavanje sebe, kukanje, samosažaljevanje i negativni stavovi po raznim pitanjima. Dakle, promena razmišljanja menja nas i naš život
(Kurir)