Doktorka Aleksandra Gusak koja se u maju ove godine doselila iz Moskve i Elina Nazarenko iz ukrajinskog Dnjepropetrovska istakle su da se u Srbiji osećaju veoma dobro, iako im mnoge stvari nedostaju iz njihovih matičnih zemalja.
Aleksandra Gusak ističe da se u Srbiji oseća kao domaća, jer je ovde bila na razmeni studenata još 2014. godine, a čak joj je i bila želja da se ovde preseli. Mlada Ruskinja dalje ističe da je ovde jako lepo prihvaćena. Sa druge strane, odluku da dođe u Srbiju Ukrajinka Elina Nazarenko donela za jedan dan, ali, kako navodi, adaptacija nije išla tako lako.
„Bilo je problema da razumemo jezik, jako je bila teška adaptacija. Tražili smo zemlju u kojoj smo mogli da živimo, a prijatelji su nam ovde ponudili stan. Ovo je bilo rešenje koje smo doneli u jednom danu i sada svakog dana maštam da se vratim kući“, kaže Ukrajinka Nazarenko.
„Rusi koji su dolazili u početku su imali napade panike i bilo im je jako teško, ali sada su već oduševljeni i žele da rade na razvijanju Srbije i otvaranju novih poslova. U početku su bili ‘Jao gde smo došli“, i planirali su da idu na zapad, ali sada gledaju oduševljeno na Srbiju. Planiraju da otvore i svoje firme ovde, jer vide mnogo potencijala. U Moskvi je mnogo razvijen servis, mi možemo u tri ujutru da naručimo štagod i nama će stići na kućnu adresu, imamo telemedicinu na državnom nivou, možemo licem da platimo metro. Rusi već žele da grade nešto svoje u Srbiji“, kaže Gusak.
I Elina Nazarenko kaže da je elektronski sistem mnogo više razvijen u Ukrajini.
Zašto imate redove ispred banaka?
„Kod nas je takođe bio više razvijen elektronski sistem, bankovni sistem takođe. Ovde sam bila začuđena kada sam videla redove ispred banaka. Toga kod nas nema, jer se rešava elektronskim putem. Svakodnevne stvari popout frizera i usluga za žene bolje je razvijeno u Ukrajini. U Ukrajini je viši nivo ovih usluga kada je kvalitet u pitanju“, kaže Alina, a Aleksandra Gusak se nadovezala:
„Ovde je kao devedesetih. Ne bih ništa loše da kažem, ali mnogi Rusi kad dođu ovde kažu da je kao devedesetih kod nas. Žene se žale za nokte. Bila sam u šoku kada sam otišla u salon. Kod nas je sve sterilno, ona turpija, štapići, nama se to daje na ruke da mi vidimo. Ovde su uveli moskovske cene, ovo nisu cene za srpske standarde“, kaže Aleksandra.
Elina ističe da joj je ovde teško da nađe posao i da je još uvek u procesu učenja jezika, a posebno joj teško pada ograničena mogućnost da se obrati lekaru i poseti dom zdravlja, a za iznajmljivanje stana joj je bila katastrofa.
„Tražila sam više od nedelju dana, tražila sam ugovor i da stan bude uknjižen, a ljudi ne pristaju na to. Moja drugarica je iznajmljivala stan za 850 evra na Slaviji i to jednosoban, pa su joj još i podigli za 50 evra preko leta pod izgovorom da je sezona. Cene stanova su bile nenormalne. Garsonjera 15 kvadrata je 200 evra plus troškovi. Sada su cene na Vračaru 1.500 evra. Jedna devojka me je pitala da li sam stranac ili imam govornu manu, ljudi ja živim ovde, radim ovde, govorim srpski jezik, koja je razlika?! Oni odmah kažu da za strance traže više, plus za beli karton naplaćuju, a to ne bi smeli“, kaže Aleksandra.
Iako Elina nije imala takvih problema, mnogi Ukrajinci se suočavaju sa popriličnim rastom cena.
„Prijatelji su mi omogućili da živim u stanu, ali se mnogi Ukrajinci suočavaju sa rastom cena. Zahvalna sam srpskoj državi koja nam je dala privremenu zaštitu i u odnosu na to nijedan drugi problem nema značaja. I Srbi pokušavaju da nam pruže pomoć kada čuju da smo iz Ukrajine. Nedavno sam imala slučaj da mi se u prodavnici obratila žena i kada je čula da sam iz Ukrajine dala mi je broj telefona i rekla da će mi pomoći šta god da treba“, kaže Nazarova, koja ističe da je u Srbiji veoma malo Ukrajinaca i da svi pomažu jedni drugima.
Iako su mnogi Rusi spremni čak i da im pomognu, na njih gledaju kao na građane države koja je napala Ukrajinu. ističe Nazarova i dodaje da će se možda nešto promeniti. Aleksandra Gusak kaže da je veoma teško biti Rus danas i da je slika u svetu o Rusima danas ista kao što je devedesetih bila o Srbima.
Kako kaže doktorka, ona ima obavezu kao lekar da se odazove na mobilizaciju, a u jednom danu na klinici gde je radila mobilisano je čak 12 lekara.
„Uspeli su da pobegnu preko Kazahstana i sada se kriju. Vozila sam se metrom do posla, a policija može da vas zaustavi i da pogleda poruke. Uveli su 10 godina zatvora ako se ne odazove na poziv za mobilizaciju, ljudi su u šoku“, kaže Gusak.
Elina Nazarenko smatra da se do kraja 2023. godine neće vratiti u rodnu zemlju, gde vidi sebe uprkos tome što joj je u Srbiji jako lepo.
„Kada će se završiti rat, kada sam došla ovamo mislila sam da će trajati samo nekoliko meseci, ali sada vidimo da se neće to desiti uskoro. Kada slušamo naše političare vidimo da se nećemo moći vratiti kući do kraja 2023. godine. Srbija mi se dopada, ali vidim sebe u Ukrajini“, kaže Elina za televiziju Nova.
(Izvor: Mondo / Nova)