Francuska ima 56 nuklearnih reaktora, koji proizvode oko dve trećine električne energije u zemlji, a ova zemlja je takođe je jedan od najvećih kupaca ruskog obogaćenog uranijuma, da bi pokretala te reaktore, navodi se u izveštaju nevladine organizacije Kraljevski institut udruženih službi (RUSI).
U izveštaju se ističe da, se, uprkos merama za prekid ekonomskih veza sa Rusijom, nekoliko zapadnih zemalja i dalje oslanja na nuklearno gorivo iz te zemlje za pogon svojih reaktora. Darija Dolzikova, iz organizacije Kraljevski institut udruženih službi kaže da se „uvoz obogaćenog uranijuma iz Rusije u Francusku značajno povećao od početka 2022. Dakle, došlo je do povećanja za oko 184 odsto.“ Francuska energetska kompanija EDF čak planira zajednički projekat sa ruskim državnim Rosatom za obradu uranijuma na lokaciji u Nemačkoj. Francuska nije jedina. Izveštaj organizacije RUSI detaljno opisuje izvoz ruskog uranijuma u Sjedinjene Države, Nemačku i Holandiju.
“Rusija je i dalje najveći izvoznik obogaćenog uranijuma i usluga obogaćivanja na svetu. Globalno oni čine oko 44 odsto ukupnog kapaciteta usluga obogaćivanja uranijuma“, objašnjava Dolzikova. Globalni entuzijazam za nuklearnu energiju je opao posle havarije reaktora nuklearne elektrane Fukušima 2011. u Japanu. Međutim, dok neke zemlje pokušavaju da smanje emisije ugljen-dioksida, mnogi ponovo razmatraju tu opciju. Na prošlonedeljnom sastanku Međunarodne agencije za atomsku energiju u Briselu, nekoliko lidera pozvalo je da se ponovo ulaže u nuklearnu energiju.
Premijer Belgije Aleksander De Kro naglasio je da je „potrebno što brže prilagođavanje lanaca snabdevanja, a takođe i odvajanje od ruskih izvora snabdevanja.
„Međutim, moramo da izbalansiramo stvari. Na neki način, ako želite da smanjite proizvodnju ugljen dioksida, moramo da budemo sigurni da naše nuklearne elektrane mogu da nastave sa radom.” Organizacija procenjuje da je Rusija na globalnom nivou prodala obogaćeni uranijum u vrednosti od 2,7 milijardi dolara tokom 2023. godine. U izveštaju se navodi da se izvoz u Kinu povećao, što izaziva sumnju da bi Peking mogao da uvozi ruski obogaćeni uranijum kako bi se olakšao veći izvoz kineskog obogaćenog uranijuma – takozvane ”zamene”.
Dolzikova naglašava da „sankcije ili bilo kakva vrsta restrikcija, moraju da budu multilateralne.
„U protivnom, zbog složenosti lanaca snabdevanja obogaćenim uranijumom i lanaca snabdevanja gorivom, Rusija će pronaći najslabiju kariku, rupu u tom zidu ograničenja, kako bi pokušala da sačuva pristup zapadnim tržištima“, dodaje ona. Zapadne zemlje pokušavaju da pojačaju svoju nuklearnu samoodrživost. Francuska povećava kapacitete za obogaćivanje uranijuma na području Trikastina za više od 30 odsto, navodi se u izveštajima nuklearne industrije.
Američka kompanija Vestinghaus i ukrajinski Energoatom počele su da proizvode nuklearno gorivo koje može da snabdeva bivše sovjetske reaktore u istočnoj Evropi, sa lokacije u Švedskoj. Darija Dolzikova iz Kraljevskog instituta udruženih službi napominje da će Zapadu biti potrebne najmanje dve godine da prestane da se oslanja na rusko nuklearno gorivo.
(Kurir/Glas Amerike)