Američka blogerka sa Ebi King, razvedena majka dvoje dece, napisala je otvoreno pismo u kojem traži oproštaj od svojih mališana. Prenosimo ga:
„Žao mi je što nismo uspeli. Uvek će me mučiti krivica što smo vam razorili dom i svet kakav ste dotad znali. Znam da je to na kraju bilo najbolje, ali isto tako znam da ste hteli da živimo zajedno i da se svađamo, a ne da živimo odvojeno bez ikakvih tenzija.
Znate da to nije bio život, a sada konačno opet imate svoju mamu. Pre sam jedva disala. Isto tako znam da u dobu od sedam i 11 godina samo želite da mama i tata budu zajedno i zbog toga mi je žao. Žao mi je što stalno balansirate između dva doma. Odlazak na vikend meni predstavlja stres samo kad se pakujem.
Razmišljam šta treba da ponesem: odeću, nakit, cipele, jakne, elektroniku i kozmetiku. A vi, vi ste prisiljeni da to radite nekoliko puta nedeljno. I uopšte se ne bunite. Stalno ste u autu i idete prema jednoj ili drugoj kući. To je iscrpljujuće za mene, a verujem i za vas.
Ja sam kriva za to i žao mi je. Žao mi je što ćete kroz sve to morati da prolazite i da gledate mamu i tatu kako izlaze i ljube nekoga ko nije vaš roditelj. Bilo bi divno da vidite kako izgleda stabilna i zdrava veza. Ali, razumem da vam to trenutno nije najvažnije.
Razmenjivanje nežnosti među roditeljima je mučno za decu i tinejdžere. Videti roditelje s nekim drugim, od toga može koža da ti se naježi. Žao mi je, iako se vaš tata i ja trudimo da ne stavljamo vas u sredinu, vi ipak podnosite najveći teret. Da smo i dalje u braku, a vi izađete s tatom i zabavite se, to bi bilo super.
Sada rečenica počinje rečima: „Izvini, mama, ali više sam se zabavio s tatom i rođacima“. Nisam se uvredila, moje je srce puno kada god se zabavite s tatom i rođacima. Ali srce mi se svaki put malo slomi kad vidim da osećate krivicu zbog toga. Žao mi je što vam nedostajem kad je vreme za spavanje, kad ste usamljeni u novom domu, kad vam nedostaje tata kad idemo na godišnji odmor i kad morate da razmišljate u čijoj kući večeras spavate.
Žao mi je što morate svojim prijateljima da govorite da sada imate dva doma, da tražite reči kako biste opisali naše nove bolje polovine i da provodite praznike odvojeno. Žao mi je što i dalje prenosite naše poruke, iako smo se i te kako trudili da vas držimo po strani. Vi ste ljudi, a ne roboti, i žao mi je što je danas četvrtak i to je samo „moj dan“ – ne možete da se družite s tatom.
Vi nemate taj luksuz da imate potpuni pristup vašim roditeljima. Kada ideš u krevet za 10. rođendan u suzama i govoriš mi kako treba da čekaš još godinu dana kako bi večerao s tatom, sestrom i sa mnom i kako je stvarno grozno što to dobijaš samo jednom godišnje, žao mi je i više nego što ćeš ikad znati.
Najviše od svega mi je žao što nisam dete razvedenih roditelja. Znam kako je kad te prijatelji ignorišu, kad te ne izaberu za igru u školi, kad se osećate nesigurno ili usamljeno. Znam kako je kad vas zadirkuju ili kad želite da gledate film, ali jedino što čujete je: „Ne“. Znam kako je to želeti čokoladu, a ne šargarepu, znam kako je kad vam sestra ili brat dosađuju ili kad ste imali dobar dan i samo želite da požurite kući i sve to da ispričate i mami i tati.
Znam kako je priželjkivati da ste stariji i da možete da donosite više odluka. Mogu da se poistovetim s vama i da vam dam savet. Ali ne znam kako je biti dete razvedenih roditelja. Trudim se najbolje što mogu da vidim kako je hodati u vašim cipelama. Biću uz vas, ići ću uz vas. Ali ne znam vaš bol, bol koju sam vam ja nanela i „žao mi je“ je premalo da bi opisalo ono što zaista osećam.
Nadam se da je to najgore što vam se dogodilo u životu i da će vam ostatak biti što bolji. Svako od nas nailazi na prepreke i bol, ali upravo se tu skrivaju najveće lekcije. Nećete ih odmah uočiti. One će jednostavno postati deo vaše duše. Postaćete osećajni i fleksibilni, a vaš pogled na svet biće širi od onog kojeg sam ja imala.
Od malih nogu roditelje vidite kao ljude, a ne samo kao tatu i mamu i to će vam pomoći u životu. Moja ljubav prema vama veća je od moje krivice. Iako mi je žao zbog razvoda i svih groznih stvari koje ste doživeli, znam koja je bila alternativa, zato sam sigurna da je ovo najbolji put za sve nas. Ali, svejedno mi je žao.