Zadaci za osnovce koji se s vremena na vreme pojave na društvenim mrežama, po pravilu izazovu veliki broj komentara i diskusiju između zabrinutih roditelja, koji i sami imaju muku da deci objasne koji je odgovor tačan i zbog čega, i onih koji veruju prosvetnim radnicima i autorima udžbenika da je postavljeni zadatak potpuno prilagođen uzrastu deteta.
Iako se ovo mahom odnosi na tekstualne matematičke zadatke, jedan apstraktni za učenike nižih razreda ništa bolje nije prošao kada je nedavno objavljen na društvenim mrežama. Zadatak za trećake iz, kako navode korisnici, građanskog vaspitanja nedvosmisleno navodi učenike da razmišljaju o diskriminaciji, a koliko je on primeren za pomenuti uzrast i pravilno postavljen pokazala je diskusija na forumu Redit.
„Zamisli da treba da putuješ vozom na prireme ili nastavu u prirodi na Zlatibor sa vršnjacima. Ali, u istom vozu su i drugi ljudi i greškom su dobili karte za isti vagon u kom si ti i tvoji drugari. Možeš da izabereš sa kim bi voleo/volela i sa kim ne bi voleo/volela da deliš kupe. Sa ponuđene liste putnika izaberi tri osobe sa kojima bi najviše voleo/volela da putuješ (u kružiće upiši znak +) i tri osobe sa kojima ne bi voleo/volela da putuješ (u kružiće upiši znak -)“, glasi tekst zadatka.
Na listi putnika našli su se: „Kinez sa torbama punim robe“, „Romkinja sa bebom“, „Mlada folk pevačica“, „Izbeglica iz rata“, „Osoba bez jedne noge“, „Beskućnik“, „Dete poljoprivrednika sa sela“ i „Mladić kome viri flaša pića iz džepa“.
Postavljeni zadatak brzo je izazvao mnoštvo komentara i dok su jedni i sami pokušali da odgovore na njega, drugi sugerišu da tačni i netačni odgovori ne postoje, te su se dali u polemiku. Najpre je tema bila lista putnika, odnosno da li je detetu poljoprivrednika sa sela stvarno mesto na ovom spisku koji prikazuje marginalizovane grupe u našem društvu. Potom su se korisnici fokusirali i na značaj zadatka, odnosno zbog čega smatraju da mu mesto jeste ili nije u udžbenicima.
„Ideja je odlična“, “ Nadam se da je greška“
„Ideja je odlična, jer je cilj borba protiv predrasuda. To je verovatno za građansko vaspitanje ili nešto slično. Poenta teme je diskusija o diskriminaciji i predrasudama“, „Ovo je relativno poznat eksperiment vezan za stigmi odnosno predrasude. Nije toliko zadatak već je namenjen da ispita predrasude, odnosno predstavlja prvi korak za dalju diskusiju. Ako je tema lekcije/časa predrasude onda je ovo skroz legitimno, ne vidim problem“, „Ovo je nešto što smo mi kao volonteri u Crvenom krstu imali kao nekakvu vežbicu da nam pokaže da na osnovu ovako navedenih stvari ne možemo odrediti kakva je osoba! Razumem da zadatak zvuči apsurdno, ali verujem da je sa istom namerom da, nakon što se deca ispričaju i daju svoje razloge, ih pitaju a zašto su baš to izabrali i objasne im kako to nisu stvari oko kojih bi trebali da osuđujemo ljude ! Možda je malo neobično i ambiciozno jer decu nije briga ali svejedno…“, pisali su jedni.
Nekolicina korisnika smatra da bi bilo pravilno da deca sama kreiraju svoju listu „poželjnih i nepoželjnih putnika“, a ne, kako pišu, „da ih prisiljavaju da odaberu nekoga sa spiska“. Naravno, bilo je i onih koji su u dilemi da li su trećaci dorasli ovakvoj vrsti zadatka.
„Nadam se da je ovo neka greška“, „Ovo smo imali pre nekih 20 godina isto u trećem osnovne. Pedagog je došao i ispričao nam nešto o predrasudama i izanalizirao svaki odgovor nekako. Mnogo je ovo rano za treći razred. Bilo bi bolje da je između 6. i 8. osnovne“, „Šta je poenta ovog zadatka? Da deca od malih nogu nauče koga je društveno prihvatljivo diskriminisati? Buraz, šta me boli uvo ko se vozi sa mnom u vozu“, „Mi smo takve zadatke imali na građanskom. Poenta je da deca na osnovu svojih predrasuda izaberu sa kim ne žele da dele kupe. Onda kroz razgovor nastavnik navodi decu da razumeju da su to predrasude i da shvate šta je diskriminacija. Uz dobrog predavača ovo je sjajna vežba za učenje o zdravom razmišljanju i prihvatanju ljudi. Doduše mi smo bili stariji kad smo to radili, ali dobro je što ranije početi sa takvim lekcijama“, „Zapravo mislim da nije loša ideja, baš iz tog razloga jer dosta njih ne zna o ovakvim predrasudama. Ako se u veoma ranim godinama ukoreni kritičko razmišljanje i procene pojedinca na osnovu ličnih osobina a ne stereotipnog verovanja, postoji šansa da će ta deca lakše prihvatati razlike u društvu“, glasili su neki od odgovora.
Ostali korisnici su nudili svoje odgovore, neki šaljivo konstatovali da bi putovanje sa „Detetom poljoprivrednika koje uvek ima pršuticu sa sobom“, mladom pevačicom i besplatnim pićem bilo prava žurka, neki su samo zaključili da „nije lako prosvetnim radnicima kad im ovakve zadatke daju da ocenjuju“.
(Izvor: Blic)