Manastir Ljubostinja je zadužbina kneginje Milice i posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice
Mošti Svete Petke su donete u manastir nakon uspešne diplomatsko-duhovne bitke koju su kneginja Milica i monahinja Jefimija izvojevale krajm 14. veka
U blizini Trstenika i najposećenije banje u Srbiji – Vrnjačke Banje – nalazi se srednjovekovni manastir koji zbog svoje lepote i bogate istorije i danas privlači veliki broj posetilaca.
Manastir Ljubostinja zadužbina je kneginje Milice koja je godinu dana pre Kosovskog boja poželela da na mestu gde se prvi put srela sa knezom Lazarom bude podignut manastir.
Svetinja je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, u njoj su čuvane mošti Svete Petke, a porta i danas, kao i u vreme kad je manastir podignut podseća na rajski vrt koji održavaju vredne monahinje.
Manastir Ljubostinja, podignut u dolini Ljubostinjske reke, bio je i ostao duhovni dragulj srpskog naroda. Svetinja koju je u slavu svoje ljubavi prema knezu Lazaru podigla kneginja Milica bila je prvi ženski manastir u Srbiji.
Ali, pomalo je zaboravljena činjenica da su upravo na ovom svetom mestu godinama čuvane mošti Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu koje su upravo kneginja Milica i monahinja Jefimija donele u Srbiju.
Kako su mošti Svete Petke stigle u Ljubostinju
Kneginja Milica se 1392. godine zamonašila i u svojoj zadužbini provela ostatak života. Sahranjena je u manastiru 1405. godine, baš kao i njena prijateljica, despotica Jelena Mrnjavčević, potonja monahinja Jefimija koja je preminula svega godinu dana kasnije.
Njihovu bogatu zaostavštinu koju srpski narod slavi vekovima čini i mudra diplomatsko-duhovna bitka koju su vodile i izvojevale krajem 14. veka.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Naime, 1398. godine Turci su Stefana Lazarevića, sina kneginje Milice i kneza Lazara, optužili za saradnju sa Ugarima.
Kneginja Milica i monahinja Jefimija pošle su u grad Ser da od sultana Bajazita I najpre zatraže oprost za Stefana, ali i da mole za dopust da ponesu mošti Svete Petke.
Njihova misija bila je uspešna. Tako su mošti Svete Petke 1400. godine stigle u Ljubostinju i tu su, prema nekim istorijskim izvorima, bile narednih osam godina kao najveće duhovno blago Srpske despotovine. Kasnije ih je despot Stefan preneo na Kalemegdan.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Rajski simboli na Ljubostinji
Iako će svaki posetilac Ljubostinje, bio on vernik, agnostik ili ateista reći da ovaj manastir podseća na ovozemaljski raj, veza između zadužbine kneginje Milice i biblijske predstave o raju neupitna je čim kročite u portu ove svetinje.
Manastir je izgrađen u stilu čuvene Moravske škole i prepoznatljiv po rozetama, kamenim ukrasima u obliku ljiljana. Tu su i mnoge druge biljke isklesane u kamenu koje simbolizuju rajsku baštu
Interesantno je, pak, da je po Bibliji upravo ljiljan bio omiljeni cvet Presvete Bogorodice, čijem je Uspenju Ljubostinja i posvećena.
(Žena)