Neverovatna priča najlepše srpske heroine koja je životom branila Kosovo ostavlja bez daha!
Ljiljana Žikić Karađorđević bila je nustrašiva dama posebne lepote, a njenom šarmu govoto niko nije mogao da odoli. U bivšoj Jugoslaviji proglašena je najlepšom devojkom, a potom je dobila i priznanje da je jedna od najhrabrijih, jer je svoju otadžbinu branila životom. Iako njen ljubavni život i danas intrigira javnost, o njenoj privatnosti se vrlo malo zna.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Rođena je 9. marta 1957. godine u Kragujevcu kao jedno od troje dece Živka Đogovića, vozača iz Hercegovine, i majke Milice iz sela Žabara kod Topole. U mladosti je pohađala muzičku i baletsku školu, a kao devojčica bila je angažovana u pozorištu „Joakim Vujić” u Kragujevcu.
Nakon razvoda roditelja, Ljiljana je sa majkom, bratom i sestrom došla u selo Žabare da živi. U znak protesta što ih je otac napustio, žena koje je ostala upamćena kao borac za pravdu, odbacila je prezime Đogović, uzela majčino Žikić i još dodala prezime svoje rano preminule babe po majci, Manojlović.
Diplomira jr na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Naočita i lepa pobedila je na takmičenju za Mis SR Srbije 1978. godine, iste godine ušla je u najuži izbor za „Mis Jugoslavije“. Bavila se manekenstvom, a njen lik krasio je časopise širom SFRJ.
Početkom osamdesetih godina se oprobala i na filmu, igrajući obnažena epizodne uloge u ostvarenjima „Nije nego“, „Tigar“, Balkan ekspres“, „Grlom u jagode“.
Imala je veliku želju da snimi i ploču, a sebe je, najzad, našla u pisanju poezije. Prva zbirka njenih pesama zove se „Tebi“. Dva puta se udavala i razvodila i iz tih brakova ima šestoro dece, a najmlađa ćerka Dina postala je poznata javnosti kroz učešće u rijaliti programima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Malo je poznato da Ljiljaninoj nestvarnoj lepoti nije mogao da odoli ni sam princ Tomislav Karađorđević, a o njihovom ljubavnom odnosu postoje razne priče i glasine. Upoznala ga je 1993. u hramu Svetog Save na Vračaru. Posle godinu dana ponovo su sreli u manastiru Milton u Torontu, gde je Ljiljana došla kod sestre Gordane sa namerom da tu i ostane.
Ljiljana je u Kanadi objavila zbirku ljubavnih i dečijih pesama. Postala je član izdavačke kuće „Ambasadori mira“ u SAD i svake godine učestvovala na Festivalu pesnika.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U Srbiju se vraća 1995. kada je saznala da je princ Tomislav teško bolestan. Prema Ljiljaninim kazivanjima njihova ljubav započela je maja 1996. godine na Oplencu. Navodno su živeli zajedno godinu dana, a princ joj je govorio da će se razvesti od svoje supruge princeze Linde. Zakođe, šuškalo se d a su se tajno verili 27. oktobra 1996. godine.
Na ove spekulacije jednom prilikom se osvrnuo i princ Tomislav.
– Čuo sam i ja da postoji neka žena koja stalno priča da će se udati za mene i već sebe naziva „beogradskom princezom“. Znate, „beogradska- princeza“ je osoba koja piše pesme i onog trenutka kad sam shvatio da naše druženje kod nje prerasta u nešto više, rekao sam joj da više ne dolazi u Topolu. Ta žena priča svašta o mojoj supruzi Lindi, napada je, a za sebe kaže da je princeza Karađorđević. Ona jeste potomak Karađorđevića, ali ne direktno, od Karađorđa, već od njegovog brata. Znači, na neki način smo u srodstvu, tako da i kad bih hteo njome ne bih mogao da se ženim, jer pravoslavlje ne dozvoljava takvu vrstu braka. Ume ona da me pozove telefonom i da mi kaže da sam kukavica – rekao je princ, a prenosi Wikipedia.
Za ovakav rasplet događaja Ljiljana je krivila ljude iz prinčeve okoline. Sve je iznenadio i njen potez kada je dodala svom prezimenu dodala i Karađorđević. Prema jednoj verziji prezime Karađorđević je dodala, jer joj je dalji predak bio brat od Karađorđa, a prema drugoj – to je učinila zbog ljubavi prema Tomislavu.
Posle odlaska sa Oplenca uoči 1997. godine, Ljiljana je živela u svom stanu u Budimskoj 36, u Beogradu. Posvetila se pisanju poezije i proze. Započinje i rad na svom autobiografskom romanu „Koreni“.
Nakon početka agresije NATO-a na SRJ Ljiljana se 28. marta 1999. prijavljuje kao dobrovoljac u Vojsku Jugoslavije. Poginula je kao dobrovoljac 125. motorizovane brigade 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić kod Peći, prilikom obavljanja borbenog zadatka.
Ljiljana je stradala tako što je upala u zasedu albanskih terorista zajedno sa još dva vojnika. Imala je samo 42 godine.
Pre nego što je otišla u rat na Kosovo 1999. godine, decu je poverila svojoj prijateljici kojoj je dala i novac za njihove potrebe. Nažalost, nakon Ljiljanine pogibije, prijateljica je isparila, a deca su završila u hraniteljskoj porodici. No, prema svedočenju Ljiljanine najmlađe ćerke Dine, imali su sreće sa ženom koja im je postala druga mama.
Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Sahranjena je 10. aprila 1999. u Žabarima.
(Stil)