Sve više imamo prilike da čujemo od naših ljudi, koji su otišli u inostrane zemlje da žive i rade, da više ne mogu da zarade količinu novca koju su mogle starije generacije minulih decenija. Iako su nekad gastarbajteri u rodnim mestima podizali velike kuće, ukrašavali ih čuvenim ornamentima u vidu lavova, obezbeđivali potomke za neko duže vreme, potonji Balkanci koji se otisnu u Evropu više ne mogu da zarde dovoljno za miran i lagodan život, ako je suditi po iskustvima koja slušamo od bližnjih koji su ‘preko’ ili čitamo u iskrenim ispovestima na društvenim mrežama.
„Za lagodniji život u Nemačkoj u dvoje potrebno je minimum šest hiljada evra mesečno. Sve ispod toga je radi i sedi kod kuće. Lagodan život podrzumeva putovanja, auto, odeću, iznenadne obnove tipa – sedim dokona, kupuje mi se nešto ili imam produžen vikend – idemo negde. I nešto za na stranu“, glasio je post na Tviteru koji je bio inicajlna kapisla za veliki broj naših ljudi sa raznih krajeva sveta da opišu svoja iskustva o životu i radu u tuđini.
„Tako da ako se zadovoljavate samo jeftinijom hranom, onda su vam potrebe elementarne i to ne smatram životom, izvinjavam se. Sve ispot toga je opet savijaj, trpi i krpi“, dodala je ona, a onda se nanizalo stotinu komentara.
„Živela sam sama u Kanadi sa 2.000 dolara mesečno i nisam gledala cene. Izlazila, putovala, slala u Srbiju. Sada, nas dvoje sa mnogo više para plaćamo i mnogo više poreza, a cene otišle u nebesa. Neću povišicu, neću poslove sa strane, neću prekovremeno jer će tek onda da nas deru“, pisala je jedna žena.
„Tu podrazumevaš i plaćen stan (u slučaju da nemaš svoj ili ratu otplate stambenog kredita) i režije? Ako da, onda za je za takav život u Švici potrebno preko 10.000 evra ili franaka neto, pošto ovde plaćamo sami porez jednom godišnje“, nadovezao se drugi tviteraš na originalni post.
„To je super, u Švajcarskoj je to jedva za samaca, a rentu ili kredit da preskočimo! Taj „lagodan život u uređenoj zemlji“ se svodi na 10 dana u divljoj Srbiji, kada se za dva izlaska u kafani pokaže raskoš i potroši ušteđevina“, objasnio je treći.
„Za „lagodan život“ u EU treba znati JEZIK DOMAĆINA, a većina ih ne zna“, naglašavali su dalje.
Naravno, bilo je i onih koji su zaključili da je ta cifra previsoka i da oni u inostranstvu žive i sa mnogo manje para.
„Koji to Nemci kad sede dokoni odu i kupuju nešto? Nema tog seljačkog mentaliteta u Nemackoj! Niti su oni robovi lagodnog života k’o seljačine s Balkana“, „Kakva glupost, uz dužno poštovanje. Ovo kao da je plaćeni post da odgovara ljude od dolaska ovamo. Nas je troje, sad dolazi i cuko, ma ni blizu nam toliko ne treba. Nemojte molim vas pisati nebuloze“, pisali su ljudi.
Kakve priče vi slušate od naših ljudi koji žive i rade preko, ili, ukoliko nas čitate iz inostranstva, kakva su vaša iskustva sa zaradama i raspolaganjem novca?
(Žena Blic)