„Nije tragedija ni otići ni ostati. Ali praviti od toga tragediju jer taj neko ide u Nemačku?! Ma odlično, idi. Idi nauči nemački, nauči nešto drugo da radiš.“
Pisac Vladimir Đukanović, u javnosti poznat i kao srpski vuk sa Volstrita, kaže da se danas ne priča o ljudima koji se vraćaju u Srbiju, već samo koji odlaze iz nje ili koji prete da će otići, jer to nije politički popularno. „Ako si zdrav, možeš uvek radikalno da promeniš svoj život, da se okreneš nekojoj svojoj pasiji, nekom svom hobiju. Imam hiljadu primera ljudi u mojoj okolini koji su to uradili i u većini slučajeva su to pozitivne promene.
Amerika mi je uvek bila interesantna, jer ona se odavno razvela od tog modusa koji funkcioniše po principu – ja imam jedan posao, ja sam nešto završio i ja moram da radim u struci. Mi i dalje imamo, evo čitam po novinama, ‘on je završio to i to i nema posao’. Pa što si završio to?! Šta smo mi tebi dužni kao društvo da stvorimo radno mesto jer si ti nešto završio?! To je besmislena iluzija. Ali mi smo došli iz takvog društva. Mi imamo takve porodice, koje odgajaju prinčeve koji će da osvoje svet, a onda ti prinčevi izađu u park i vide da to nije tako“, rekao je Đukanović u emisiji „LIČNO sa Petrom Latinovićem“.
Na konstataciju da se ovde dosta govori o tome kako ljudi odlaze preko jer ovde nisu našli posao, Đukanović kaže kako je to super i da ti ljudi i treba da idu. „Odlično, i treba da idu. Srbi odlaze i vraćaju se 200 godina. Ta priča je toliko šuplja da ja nemam reči. Ja sam taj koji je otišao i vratio se. Pa svojim sinovima ja govorim – idite, vidite malo svet, upoznajte druge kulture, upoznajte devojke iz drugih kultura. Sve je to fenomenalno.
Ljudi koji ostanu, isto fenomenalno. Ali praviti dramu od odlaska ili ostanka, vidi to je ozbiljan sport za idiote. Najviše volim ove što prete da će da odu. Pa, idi više čoveče, šta smaraš?Ja sam otišao. I znaš šta je poenta, šta se desi? Ništa. Mama plače za tobom. To je to. Tata pusti jednu suzu. Moj otac je veče kad sam otišao pustio bukvalno jednu suzu.
Niko te se neće setiti. Neće te niko zvati, ti ćeš zvati drugove, jer će ti faliti. Ali idi čoveče. Nije tragedija ni otići ni ostati. Ali praviti od toga tragediju jer taj neko ide u Nemačku?! Ma odlično, idi. Idi nauči nemački, nauči nešto drugo da radiš. Ali kod nas mi volimo da politizujemo svaku glupost. Niko ne priča o ljudima koji se se vraćaju. Zašto? Zato što to nije politički popularno. Evo moja firma sad radi neki penthaus, ljudi koji su ga kupili su se vratili iz Australije.
Znaš zašto su se vratili? Majka i otac su rođeni tamo, ali ćerka je došla ovde sa 18 godina i javila se da želi da ostane ovde da studira. Došao brat da je poseti, ostao i on. Majka ne može bez dece, došla i ona ovde. I sad taj čovek, ima tamo veliku firmu, al svi mu ovde. I sad pola ovamo pola tamo. I sad tebi ode neka sirotinja da bude keramičar u Nemačkoj, a tebi došao milioner ovde. Super trade-off“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, naš metalitet je takav da mi ne želimo da nam bude bolje. „Mi smo ti kukačka kultura. Meni je ovde jedan tajkun, da mu ne spominjem ime, nekad smo bili dobri, rekao kada sam se vratio u Srbiju da ovde nikad ne možeš da kažeš da ti je dobro. Čim kažeš da je dobro, kreće ti pakao od života. Ovde moraš da kukaš, nevezano koliko para imaš.
U Americi su ljudi svesni da su oni krivi, dok je kod nas tako da su nam svi krivi sem nas samih. Kriv ti je tata, mama, baba, deda, Milošević, Vučić, Dačić. Ceo svet je kriv sem tebe. Mi tako i podižemo i decu, to je naša kulturološka matrica.
Ja sam čovek koji je sve sam napravio, meni niko u životu ne treba. Možda je to i pogrešno ali meni je sramno da tražim nešto od nekoga. Ponos mi ne dozvoljava. Ja i svoje sinove učim – crknite od gladi, ali nemojte nikada nikoga da pitate za pomoć. Velikom broju ljudi ovde nikada neće biti bolje jer im u glavi neće biti bolje“, rekao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, postoji nešto što se zove generacijsko siromaštvo. „Generacijsko siromaštvo je kad generacijama pričaš svojoj deci da ste vi sirotnja. Ti ako svoje dete ubeđuješ da ste sirotinja, imaš 98 posto šanse da on postane siromašan“, rekao je Đukanović u intervjuu za MONDO.
(Monfo)