Prošao je vek od rođenja najčuvenijeg psihijatra i akademika Vladeta Jerotića.
Zračio je mudrošću, a njegova predavanja, gostovanja u televizijskim emisijama i spontana obraćanja na raznim mestima bila su prepričavana danima i nedeljama.
Razgovor za patrijarhom
Često je govorio o temama koje sve interesuju, a umeo je da objasni srž problema. Tako je uspeo da objasni i jednu od brojnih izreka patrijarha Pavla.
“Biti mudar kao zmije, a bazezlen kao golubovi”, rečenica je koju nisu mnogi razumeli, a onda je Jerotić upitao patrijarha o čmu se radi.
– Pitao sam patrijarha Pavla, šta znači “biti mudar kao zmije, a bezazlen kao golubovi”. Kaže ovako: “Bog nam je dao um da se neprekidno usavršavamo.” Pazite, ovo su njegove reči. Pitao sam ga posle, kada sam zapisao, da li sam tačno zapisao. “Bog nam je dao um da se neprekidno usavršavamo, ali um bez dobrote može da pređe u zloću. A dobrota bez uma u glupost. Osećanja su često slepa” – rekao je akademik i čuveni neuropsihijatar Vladeta Jerotić, pa je dodao:
– Tačno! Nema lepšeg osećanja od zaljubljenosti, ali je često i opasno. Kako se rastaju? Pa, zaljubljeni do neba jedan u drugoga, pa vide Boga u onom drugome. Nema grešaka. Nema mana. Ama, pazite dobro, ako se već spremaš za brak sa njim ili njom. Pogledaj drugu stranu. Svaki čovek ima naličje. To Jung zove persona i senka. Senka, kaže Jung, to je niži brat u nama, ali rđav brat u nama. Nema čoveka bez senke. Pa, ti gledaj, treba sa njim da provedeš ceo život.
Kako izgleda zrela osoba?
“Čovek celog života uči, sazreva se i razvija se – bez granica.” Ovo su reči koje je neretko isticao Jerotić objašnjavajući karakteristike zrele osobe.
– Nema granica čovekovog sazrevanja u toku njegovog života. Sposobnost da se voli neko drugi, a ne samo sebe. Sposobnost kontrolisanja nagona i impulsa. Podnošenja neprijatnosti, bola i patnje. Posedovanje zrele, a ne infantilne svesti. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje. Sposobnost da se bude nezavisan. Sve ovo su važni kriterijumi u savremenoj psihologiji.
U svojoj knjizi “Čovek i njegov identitet”, Jerotić je i istakao:
– Što je više nezrelih ličnosti u jednom društvu, svakako su i manje šanse da to društvo ostvari svoje ciljeve i omogući prirodan razvoj mnogih potencijalnih mogućnosti, odnosno sposobnosti koje se nesumnjivo nalaze u svakom čoveku – pisao je Vladeta.
Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018. godine u Beogradu u 95. godini. Sahnranjen je u Aleji zaslužnih građana.
(Kurir)