U jednom od svojih predavanja, akademik Vladeta Jerotić postavlja važno pitanje: da li je mir zaista moguć i koliko je bitno biti u harmoniji sa samim sobom
Iako se u teoriji čini jednostavno, postizanje unutrašnjeg mira u praksi može biti izazovno. Prema rečima Jerotića, pravi mir je teško ostvariti u potpunosti.
Jerotić ističe da je smirenje jedna od najtežih hrišćanskih vrlina, ali i vrlina prisutna u svim religijama. On naglašava:
„Traganje za mirom je težak zadatak kojem se posvećujemo tokom celog života. To ne znači da treba da stanemo; naprotiv, neprestano treba da radimo na svom smirenju i da razvijamo ovu vrlinu.“
Mnogi mudri ljudi i duhovni vođe su govorili o značaju smirenja. Otac Tadej je govorio o tome da je smirenje božanska osobina koja, kada se manifestuje, donosi mir i radost kako u porodici, tako i u društvu.
Čuveni pisac Fjodor Dostojevski podseća nas koliko je važno naše unutrašnje smirenje, naglašavajući:
„Smiri se, gordi čoveče, i pobedi sebe u sebi. Istina je tu u tebi samom. Pobediš li sebe, usrećićeš i sebe i druge. Osetićeš radost kakvu nikad nisi ni mogao zamisliti!“
Iako se može činiti da su neki ljudi mirni na površini, to ne znači da ne vode unutrašnju borbu. Vladeta Jerotić naglašava:
„Može vam se desiti da vidite naizgled smirene ljude, ali to ne znači da oni zaista poznaju smirenje. Postoje introvertni ljudi koji nisu skloni svađama ili burnim reakcijama, ali važno je praviti razliku.
Smirenje je kada pobediš u sebi sve ono što znaš da nije dobro i boriš se s tim. Čak i u velikom manastiru, pravo smirenje je teško zamisliti.“
U svetlu ovih mudrosti, postaje jasno da je unutrašnji mir ključan ne samo za naš lični razvoj, već i za odnose s ljudima oko nas.
Razvijanje smirenja može nas voditi ka ispunjenijem i srećnijem životu.
(Alo)