Potresna svedočenja doktora i medicinskih radnika objavljena su na platformi „Reddit“, a jedna od najuznemirujućih je priča o pacijentu koji je dozivala ime „Rasel“.
Mnoge medicinske radnike proganjaju slike pacijenta koji tvrde da su na samrtii videli anđele u sobi, a neretko mnogi od njih pamte i njihove poslednje reči.
Potresna svedočenja doktora i medicinskih radnika objavljena su na platformi „Reddit“, a jedna od najuznemirujućih je priča o pacijentu koji je dozivala ime „Rasel“.
Među ispovestima se istakla i priča pacijentkinje s teškom bolešću pluća, koja je bila na ivici nesvesti dok su joj lekari davali anesteziju pre priključenja na respirator.
– Pogledala me je pravo u oči i rekla: „Ne dajte mi da umrem.“ Preminula je te noći na operacionom stolu. Još uvek se setim tog pogleda s vremena na vreme – napisao je jedan lekar.
„Ne deluju uplašeno“
Još jedno svedočenje dolazi od lekara koji je lečio šesnaestogodišnjeg mladića ranjenog metkom koji mu je probio aortu – najveću arteriju u telu.
– Kratko pre nego što je preminuo, pogledao me je i rekao: „Boli me stomak“. Nije preživeo. Tako nevine poslednje reči za jednog klinca.
Nije ni bio svestan svoje sudbine. I, iskreno, kako bi i bio? Nikada to neću zaboraviti – istakao je lekar, a drugi se nadovezao sa svojim iskustvom u kom je pacijent rekao: „Vidim smrt kako stoji iza tebe“.
Muškarac je preminuo dva dana kasnije.
Među mnogima istakla se i priča medicinske sestre koja je podelila svoje iskustvo sa umirućim pacijentima koji su navodno videli svoje preminule bližnje ili anđele.
– Ti pacijenti nikada ne deluju uplašeno, već umiru smireni, kao da ih prisustvo tih figura teši. Čak ih i ohrabrujem da se fokusiraju na njih ako im to pomaže. Obično ubrzo zatim preminu – napisala je medicinska sestra.
Drugi lekari kažu da su neki pacijenti bili potpuno mirni pred smrt i svesni da odlaze.
– Jedan pacijent me je smireno pogledao i rekao: „Znam da mi pomažete, ali danas ću umreti. Pomirio sam se s tim, i ne možete to sprečiti“ – istakao je jedan lekar.
Među najpotresnijim svedočanstvima je priča o čoveku koji je preminuo od raka pankreasa, a porodica je bila uz njega kada mu je disanje postalo plitko i usporilo.
– Nakon nekoliko minuta mislili smo da je umro. Počeli smo da izlazimo iz sobe, kada je iznenada, potpuno jasnim glasom rekao: „Rasele, sačekaj me“.
Onda je izdahnuo. Godinama kasnije, njegova deca su pronašla staru fotografiju na kojoj se igra u pesku sa malim psom. Na poleđini slike, izbledelim mastilom, pisalo je „Rasel, 1944.“
Pomisao da nas na drugoj strani dočekuju naši ljubimci koji su nas napustili ranije ispunjava me utehom.
Medicinska sestra iz Los Anđelesa, Džuli Mekfaden, koja već 15 godina radi s terminalno obolelim pacijentima, rekla je da ljudi često pred smrt dozivaju svoje davno preminule roditelje, nekada i bivše partnere.
– Većina ljudi ne izgovori velike, filmske rečenice, već nešto jednostavno: „Volim te“, „Biće u redu“, ili „Spreman sam“. Ako nešto kažu, to je obično kratko, tiho i jednostavno. Teško je govoriti na samom kraju.
(Kurir)