Prvo sam pomislila da ne vidim dobro, ali nažalost, oči me nisu varale. Moja prva reakcija bila je strah i pitanje – kako mogu da ne misle o posledicama i riziku koji je ogroman.
Kako mogu da ne misle kada je to neizbežno u takvoj situaciji, koja se ponovila tri puta za dva dana?
Roditelji sigurno nisu izložili decu namerno opasnosti, Ali to nije opravdanje… Prva scena izgledala je skoro pa nadrealno.
Pored gradskog parkinga prošao je automobil, a u njemu otac i beba. Reklo bi se da dete ima oko dve godine.
Otac i beba, na prvom sedištu automobila. Muškarac je čak i spustio ruke sa volana, pa je “vožnju prepustio detetu”. Dečaku je to sigurno delovalo kao igračka, ali je sve daleko od igre.
Nakon što su prošli pored parkinga uputili su se u grad! Izgledalo je ako da nema sedišta za dete u automobilu, ali se sve brzo odigralo, da bih bila sigurno u to.
A sve i da je bilo tog predmeta, uzalud kada ga roditelji ne koriste.
Samo dan kasnije na istom mestu (napomene radi, automobili sa “decom vozačima” nisu bili parkirani nego su samo usputno prošli tim delom, koji je inače dosta prometan) dogodila se skoro identična situacija.
Tata se smeška, pustio muziku i stavio ćerkicu u krilo, devojčica je stavila ruke na volan, a on je čak ostavljalo utisak da je baš ponosan što je dozvolio tako nešto.
Zaustavio se nakratko jer ih je čekala njegova devojka (ili supruga) i pretpostavljam mama bebe, koja je pritom ušla na zadnje sedište dok je beba ostala na istom mestu. Poprilično brzo nastavili su dalje gradom.
U oba slučaja radilo se o dobu dana kada je saobraćaj veoma intezivan. Sve i da je drugačije, ništa od ovoga ne bi bilo opravdano.
Istog dana, nekoliko dana kasnije, dok sam bila u automobilu, pored mene je prošao auto i isti prizor, isto pitanje.
U pitanju je bila međugradska vožnja, a kola sa “detetom za volanom” držala su tempo sa ostalim učesnicima saobraćaja. Ko zna koliko dugo je dete bilo izloženu riziku…
Zakon nalaže da se deca voze smeštena u auto sedištu koje u potpunosti odgovara uzrastu mališana. To sedište se mora bezbedno i pravilno instalirati u vozilo. *ta još zakon kaže?
Dete do 12. godine mora da se vozi na zadnjem sedištu. Obavezno mora da bude vezano sigurnosnim pojasem.
Izuzetak mogu da budu deca do tri godine, koja se mogu prevoziti na prednjem sedištu, ali u svom sedištu okrenutom u suprotnom smeru od kretanja vozila. Na suvozačevom mestu mora da bude isključen bezbednosni vazdušni jastuk.
Kazna za nekorišćenje auto sedišta iznosi 5.000 dinara. Ako se dete prevozi u krilu na prednjem sedištu, predviđena je kazna od 20.000 do 40.000 dinara.
Tom se dodaje pet do sedam kaznenih poena. Kazna od 100.000 do 120.000 dinara ili minimum 15 dana zatvora, predviđena je ukoliko se dete prevozi na mestu koje nije predviđeno za sedenje.
Zakon je jasan, a praksa zabrinjava. Tri ovakva slučaja za dva dana! “Ma, neće se ništa loše desiti”, možda roditelji razmišljaju.
Ali može da se desi i to je više nego dovoljno i to je više negfo dovoljno da ovako nešto nikada, ali nikada ne radite!
(Žena)