Pravoslavni vernici u Srbiji 7. aprila obeležavaju praznik Blagovesti, dan posvećen događaju iz Novog Zaveta kada se Arhangrel Gavrlio javio Bogorodici i saopštio da će posredstvom Duha svetoga dobiti dete, odnosno Isusa Hrista.
Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji, od kojih su neki da se na taj dan ne valja češljati, ali da je dobro umiti se na reci ili potoku.
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: „Ako na Blagovesti kiša okvasli volu rog, biće dobar rod.“
A na noć uoči Blagovesti otvorite sva čula, jer po narodnoj legendi noć uoči Blagovesti svetle skrivena, zakopana blaga u zemlji, a može da ih vidi samo onaj koji je vidovit.
Naši stari su verovali da žena koja ne može da ima decu, na Blagovesti treba da ode do ikone Bogorodice i pomoli se.
Ovaj običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuću, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali.
Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave velika vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.
Naložena vatra se preskakala radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala:
“Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!” Verovalo se da na ovaj dan medvedi izlaze iz svojih brloga, i da štuka razbija led repom. Ovoga dana ni ptice ne viju gnezda.
(Espreso/Stil)