Prepodobni Jevtimije Veliki, rođen je u jermenskom gradu Melitini, blizu reke Eufrata, u porodici plemenitih i znamenitih roditelja.
Od ranog detinjstva vreme je provodio u molitvi, a kao mladić se zamonašio i počeo da živi po strogim pravilima monaha. Nakon nekog vremena, oko Jevtimija počeli su da se okupljaju mnogi učenici, od kojih su neki kasnije i sami postali znameniti svetitelji – Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.
Predanje kaže da je Jevtimije bio veliki čudotvorac – izgonio je demone, lečio teške bolesti, izvodio vodu u pustinjama, umnožavao hleb, proricao… Svoje učenike učio je da je važan život ispunjen trudom i radom, a zabeleženo je da je govorio: „Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud“.
“Smatra se zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi.“
Pored pećine u kojoj je živeo izgrađen je manastir, koji je još i dugo posle njegove smrti bio prepun monaha. Priča kaže, da je poslednja zapovest koju je Jevtimije Veliki izdao pre nego što je umro, bila da kapija manastira nikada ne bude zatvorena, i da ovo mesto služi kao mesto odmora za svakog putnika namernika.
Prepodobni Jevtimije Veliki umro je 473. godine, a njegovoj sahrani je prisustvovao i jerusalimski patrijarh Anastasije. Priča kaže da je patrijarh morao da čeka ceo dan, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo da dovrši opelo. Prema predanju, sedmog dana nakon smrti, Jevtimije se prikazao svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan kao pravi „sin svetlosti“.
Zbog života koji je posvetio drugima, i učenju o tome da čovek mora da pruži pomoć čak i neznancu kada se ovaj nađe u nevolji, Prepodobni Jevtimije Veliki i danas se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi.
Smatra se da je veliki greh na današnji dan oterati prosjaka sa praga, ili odbiti da pružite pomoć nekome ko to traži. Ako to učinite, narod kaže, uvredićete Prepodobnog Jevtimija Velikog, a onda ćete život provesti bez njegovog blagoslova i ništa vam neće ići od ruke.
(Espreso / Magazin Novosti)