Srpska Nova godina obeležava se 14. januara, a ono što bi svi Srbi trebalo da znaju jesu običaji koji ovaj praznik čine tako posebnim. Pored svečane trpeze i ukusne hrane, važno je da pravoslavnu Novu godinu dočekate u društvu najbližih i u veseloj atmosferi.
Međutim, običaj koji se najviše poštuje jeste odlazak u crkvu i molitva za srećnu i berićetnu godinu, kao i za zdravlje, ljubav i slogu najbližih. U veče 13. januara običaj je da se ukućani okupe oko svečanije trpeze, a tačno u ponoć svi prisutni se ljube i čestitaju jedni drugima.
Prvog dana nove godine, ručak se služi ranije, a starinski običaj je bio da se jede glava od božićnog pečenja. Obično se za ručak na Mali Božić peče neki lepši komad mesa i služi svečaniji obed.
Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu ne uobičajenim slavljima, već na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine.
U duhovnom smislu, Nova godina postoji onda kada neko, od onih koji žive u nebrizi, počnu da brinu za svoje spasenje.
Pošto je Nova godina, početak svih dana u godini, to bi u taj dan trebalo da čovek preispita sebe i svoja dela, kako bi prvog dana u Novoj godini krenuo i novim putem koji vodi u Carstvo Božije.
Na taj dan čovek bi trebalo da sabere svoje misli, ali misli dostojne hrišćanstva, koje bi mogle da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Suština pomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi za Boga i bližnjega svoga, a ne više samo za sebe kao ranije.
(Žena Blic)