Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave jesenji Krstovdan. Spomen na događaj kada je pronađen krst na kojem je razapet Isus Hristos. Časni krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila u poseti Hristovom grobu u Jerusalimu.
Pošto je preuzeo vlast nad čitavim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki je želeo da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji.
Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da nađu Časni krst na kome je razapet Isus Hristos.
Carica Jelena je posle mnogo muke i truda uspela da sazna gde je Časni krst i naredila da se iskopa zemlja. Posle izvesnog vremena, kopači su osetili divan miris iz zemlje, a nedugo zatim su iskopali tri krsta, ploču na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car jevrejski“ i eksere kojima je bio prikovan za Krst.
Ne mogavši tačno da razaznaju na kom je krstu Hristos razapet, mislili su da sva tri krsta stave na mrtvog čoveka, pored koga je prolazila pogrebna povorka. Kada je Časni krst dotakao telo umrlog, on je vaskrsao, a krst je odnesen na Golgotu.
Ovaj dan se obeležava kao Krstovdan, jedan od najvažnijih praznika u godini. Uprkos njenoj želji da relikvija ostane netaknuta, vekovima je Časni krst uziman deo po deo i rasejan po celom svetu.
Praznik je obeležen crvenim slovom i tog dana je obavezan post.
Običaji i verovanja
Stari srpski običaj koji se vezuje i za Krstovdan, i zimi i u jesen, jeste da se u ovoj posebnoj noći svaka želja ispuni.
Zato večeras tačno u ponoć pogledajte u nebo i zamislite jasnu želju, izgovorite je jasno i glasno, a tradicija kaže da ako je „Bogu ugodno“, sigurno će se ostvariti. Narod veruje da na Krstovdan zmije odlaze na počinak i da ih od tada više nema.
Drugo veliko pravilo je da se iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.
(Espreso/Alo)