Težak život Bosanca Sefeta koji je propatio zbog brata i žene slama i najtvrđa srca.
Sefet Alihodžić iz mesta Ramadanovci u Bosni ima život koji može da razori i srce od kamena. Sa rođenim bratom se borio čak 30 godina, kako kaže, spavao je na nogama. Koliko god se trudio da mu pomogne, nije uspeo, a onda su došli nezamislivi problemi.
– Moj život je nekako ne težak, već pretežak. Brat je psihički oboleo, a nikako nije hteo da pije lekove. Nisam mu ništa mogao, koliko god sam se trudio da mu pomognem. Bilo je tu svačega, znak je da nasrne i na mene, ali i na našu bolesni majku. Jednom me je udario vilom, završio sam u bolnici na ušivanju. Da vam ne pričam – započinje svoju bolnu ispovest i nastavlja:
– Bilo je momenata i kada se uneredi, pa ne dozvoljava da ga sredim, onda ga jurim po celom dvorištu, ne vredi. Duša me boli, to su strašne muke.
Kada se oženio, ni tada nije našao mir. Naime, i njegova supruga se suočava sa psihičkim problemima.
– I moja žena ima isti problema kao i brat, samo ona redovno troši lekove. Uradi šta može, popričamo nas dvoje, ali uglavnom neće nigde iz kuće, ne mogu do lekara da je nateram da ode. Dobili smo blizance, dva sina, sve sam oko njih većinom ja radio, i presvlačio, i kupao, i hranio. Znam sve da spremam, jedino nisam pite naučio da pravim.
Dok je mogla, i majka mu je pomagala, brinula o unucima i kada god je imala, davala im je.
– Majka mi se razbolela i za dva meseca umrla. I presvlačio sam je i kupao, ništa mi nije bilo teško za nju. Dvala je unucima marke, koliko je mogla.
Kako u jednom momentu Sefet više nije mogao da izdrži, počeo je da pije, ne bi li malo olakšao dušu.
– Morao sam, da ne puknem. Ali, otkako sam izašao iz bolnice, nisam ni kap uzeo.
Brata redovno posećuje, i iako teško podnosi to što nije sa njim, smatra da je ovako bolje za sve.
– Kad legnem, misli mi odu kod njega. Boli me što je tamo, ali drugačije nije moglo. Spavao sam na trenutke, dežurajući da nešto ne uradi. Trudim se da mu odnesem sve što mi treba. Ima i dobrih ljudi koji mi pomažu.
Sa druge strane, Sefet pronađe i razloga za smeh, koji mu na trenutke zaleče dušu.
– Odem tu kod komšija, pa se ispričamo malo. Ali, kad uđem u kuću, opet me čekaju moji problemi. U jednom momentu sam razmišljao i o samoubistvu, ali onda sam pomislio šta bi moja deca. Sada je malo lakše, borim se za njih i nadam se da će imati mnogo bolji život od mog – zaključio je Sefet za YT „Alen Avdić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
(Izvor: Stil)