Ova lepa, pametna i sposobna mlada žena ostvarila je svoj cilj i uspela da snove iz detinjstva pretvori u javu.
Vanja Marčeta, prva žena kapetan u ATR floti „Er Srbije” i ujedno prva pilotkinja koja je tu titulu stekla u okviru srpske nacionalne avio-kompanije.
Ona je Banjalučanka i dolazi iz čuvenih Stričića, poznatog selo na Manjači odakle je nastao veliki srpski pisac Petar Kočić.
Ova mlada žena, koja iza sebe već ima zavidnu karijeru, kaže za „Glas” da je njen otac, takođe pilot, od kojeg je nasledila leteći gen, dodaje da je oduvek želela da bude pilot i da je tu ljubav razvila zahvaljujući profesiji svog oca, kojeg je život učinio vojnim pilotom.
„Još u najranijem detinjstvu imala sam veliku želju da letim. Kada je moj otac otišao na posao, pitala sam se da li on leti avionom i kako je to leteti. Iz te detinjske fantazije, strast i želja za letenjem je bila rođena, a umesto da postanem vojni pilot, život me je odveo u civilnu avijaciju u kojoj uživam do danas“, rekla je Marčeta za „Glas“ i dodala da joj je, pored oca, uzor bila i ruska nebeska heroina Svetlana Kapanin. , čije je akrobatske letove volela da gleda u detinjstvu .
Za mnoge ljude letenje izaziva nervozu, pa čak i napade panike, ali za Marčetu samo sreću i ispunjenje snova. Ona je prvi put sela za komande aviona pre 11 godina na Pilotskoj akademiji u Vršcu, a to su bile komande Cesne 172.
„Bio je to veličanstven osećaj, kao da sam oduvek pripadala tamo. Letenje je moja velika ljubav, izvor radosti i smirenosti. Nikada mi nije izazivalo ni najmanju dozu straha. Bila sam ludo dete, uvek željna adrenalina i uzbuđenja. Obožavala sam mesečeve parkove i govorila sam sebi da je to moja obuka za vojnog pilota.“
Htela je odmah po završetku osnovne škole da upiše Vojnu gimnaziju i krene očevim stopama, ali je zbog njegovog negodovanja sela u klupe Zemunske gimnazije.
„To nije ugasilo moju strast za letenjem. Kada sam napunila 21 godinu, upisala sam Pilotsku akademiju u Vršcu, gde sam stekla licencu profesionalnog pilota. Stečena znanja i veštine usavršavala sam obučavanjem za poseban tip aviona. Boing 737 na kome sam dobila i prvi posao u Er Srbiji“, rekla je Marčeta.
Na mesto kopilota aviona ATR72 prešla je 2022. godine, gde je ostala do upućivanja na obuku kapetana.
„Postati prva žena koja je stekla zvanje kapetana u okviru Er Srbije i prva žena kapetan u ATR floti za mene predstavlja vrhunac moje karijere, kao i krunu mog višegodišnjeg truda, rada i vere u sebe. Bilo je teških i izazovnih perioda na putu do te pozicije, dosta odricanja i rada na sebi Verujem da nema profesije koja ne zahteva određena odricanja i u tom smislu se posao kojim se bavim ne razlikuje mnogo od drugih“, rekao je Marčeta.
Zanimanje pilota je veoma privlačno, a Marčeta se izuzetno obraduje kada čuje da neka devojka želi da krene njegovim putem.
„U svakoj od njih vidim nekadašnju sebe i zato mi je neizmerno zadovoljstvo i čast da im budem uzor. Srećna sam što kroz moj primer devojke i žene koje dele ljubav prema letenju i avijaciji mogu da vide da sanjaju. Ostvarljive su u kokpitu Er Srbije na pozicijama kapetani i kopiloti, pored mene, u letačkoj posadi srpske nacionalne avio-kompanije zaista nema mesta diskriminaciji u kokpitu“, kaže ona.
„Uvek postoji uzajamno poštovanje i podrška između kolega i koleginica“ – kaže Marčeta.
Prema Vanjinim rečima, razlika između vožnje automobila i aviona je ogromna, a ona više voli letenje jer, kako kaže, na nebu nema semafora.
„Jedna interesantna stvar u vezi sa tipom aviona kojim letim je to što mogu da idem unazad dok sam na zemlji. Drugi avioni čekaju posebnu vrstu vozila koja se zakači za njih da ih gurne na površinu aerodroma. a to mogu sa ATR-om bez ičije pomoći“, rekla je Marčeta.
Osvrćući se na nedostatke svog profesionalnog poziva, Marčeta kaže da zbog stalnih putovanja često menja dan za noć, zbog čega joj san pati, a da je zbog dinamike posla često prinuđena da preskače okupljanja sa porodicom i prijateljima, ali joj to ne smeta.
Tokom života i pilotske karijere, Vanja Marčeta kaže da je bilo bezbroj zanimljivih situacija koje su joj izmamile osmeh na lice, a posebno pamti one vezane za udvaranje pripadnika jačeg pola.
„Bilo je situacija kada su se neki momci radi udvaranja pretvarali da su piloti ne znajući za moju profesiju. To se uvek završavalo komično“, priseća se Marčeta.
(Stil / banjalučkepriče.net)