Za vreme austro-ugarske vladavine Bosnom i Hercegovinom 1895. godine veliki broj pravoslavnih vernika okupio se u Bileću, pred kancelarijom kotarskog predstojnika Adamovića.
Bilo je to jedino mesto gde su se mogle dobiti dozvole za odlazak u Crnu Goru, pod Ostrog, a bližio se dan Svetog Vasilija Ostroškog i vernici su hteli da budu tamo i u molitvi ga proslave. Oko 9 časova izjutra, priča kaže, iziđe Adamović na balkon uz koji su bile kamene stepenice. Pogleda okupljenu masu, pa oštrim tonom naredi narodu da se raziđe.
„Zalud me čekate! Ne dam vam propusnice za Ostrog! Zašto tamo idete, glupi narode, kad vam tamo nema ništa osim one suve trupine što su Crnogorci stavili u kovčeg i proglasili za sveca“, objavio je. U tom momentu neki činovnIk pozva Adamovića, a ovaj se nekako nespretno okrenu, saplete se i pade niz ono stepenište.
Slomio je nogu i lečio je čitava dva meseca u bolnici. Ipak, odmah sutradan je izdao naređenje da se svakome ko traži izda propusnica za odlazak pod Ostrog i da se i u buduće nastavi sa tom praksom. I sam je kasnije poslao dobar prilog manastiru i zavetovao se da će to i ubuduće činiti svake godine. Jer, na svojoj koži se osetio moć Svetog Vasilija, a svoju nezgodu prepisao kazni Božijoj za psovanje Čudotvorca.
(Izvor: Mediji)