Na društvenim mrežama se nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ pojavio niz zastrašujućih snimaka u kojima se dečak ubica veliča, a poslednji „trend“ na TikToku je možda i najstrašniji.
Naime, za sada nepoznata osoba napravila je „filter“ na ovoj popularnoj društvenoj mreži uz pomoć kojeg deca iz regiona, ali i iz inostranstva, biraju između deset žrtava masakra iz „Ribnikara” sa jedne strane i dečak ubica sa druge strane, a autori snimka pomerajući glavu levo ili desno biraju ko za njih predstavlja „kralja”.
Kako se može videti na jednom od snimaka koji je objavila očigledno maloletna osoba, devojčica iznad glave ima fotografije žrtava i dečaka ubice. Devojčica potom zatvara oči, osmehuje se i okreće glavu na stranu na kojoj je slika dečaka ubice, dok su na drugoj strani fotografije žrtava smenjuju.
Snimci su naišli na lavinu osuda ali i apela da se prestane s ovom morbidnom praksom. „Tebi je potrebna pomoć!“, „To su nečije sestre, nečija braća, nečiji najbolji prijatelj…“, „Ko će pozvati policiju!?“, samo su neki od komentara i kritika, ali odgovora autora snimaka po pravilu nema.
Iako je TikTok nastao kao zabavna aplikacija, on to više zasigurno nije. O ovoj temi razgovarali smo nedavno sa ekspertom za sajber bezbednost i edukatorom za bezbednost dece i mladih na internetu, Katarinom Jonev, koja je Espreso objasnila da je mnogo svedočanstava ovih dana kako su deca spremna da idu veoma daleko zbog lajka, pregleda i pratilaca, te da nisu svesna posledica.
Deca su danas u tom virutelnom svetu zaokupljeni lajkovima i pregledima da uopšte logično i racionalno ne razmišljaju, te su spremni da zarad lajka pregleda i pratioca ugroze svoj život i zdravlje. Oni poistovećuju lajkove sa tim da će tako biti cenjeniji u svojoj neposrednoj okolini“, objasnila je nedavno Katarina za Espreso.
Naša sagovornica samo je jedan od mnogih stručnjaka koji zagovara zabranu ove društvene mreže, a kako je obrasnila, TikTok je odvajkada opasna mreža.
Da li stranci uopšte znaju o čemu se radi zasad nije sigurno, ali je primetno da se u tagovima ispod objava neretko nalazi ime dečaka ubice i „emodži“ bicepsa koji označava snagu što nas dovodi do još jednog važnog pitanja: Zašto deca imaju uopšte potrebu da od dečaka koji je Srbiju zavio u crno prave heroja/antiheroja i kako se deca generalno nose sa traumama razgovarali smo sa porodičnim psihoterapeutom, Tamarom Trajković.
Roditeljske reakcije u velikoj meri oblikuju reakcije deteta na traumatski događaj. Kako su deca labilnija i malo manje svesna svojih emocija, velika je verovatnoća da njihov psihološki odgovor na traumatsko iskustvo, naročito kad su traume pod velikim T u pitanju, zbunjujuće i za njih i roditelje“, objašnjava Tamara za Espreso.
Naša sagovornica dodaje da je za decu važno da budu okružena osobama uz koje se osećaju sigurno. U mlađem dobu su nam sigurna baza roditelji i osobe koje se brinu o nama, ali i uključivanje širenje društvene zajednice omogućava bolju stabilizaciju dece.
„Od izuzetnog značaja je pričanje o emocijama, da bi bolje razumeli povezanost emocija sa traumatskim događajem. Traumatska reakcija se može javiti neposredno po događaju pa čak i do par meseci nakon događaja“, smatra.
Bežanje u virtuelni svet
Nekad nam se čini kako deca brže zaboravljaju od odraslih na traumatske događaje i da lakše prevaziđu, međutim kako su neprijatna osećanja u pitanju, poput uznemirenosti, simptoma depresije, anksioznosti praćena sa noćnim morama, tako deca umeju da isključuju emocije, sanjarenjem, provođenjem vremena na internetu i igranjem igara.
Današnja deca rastu u društvu koje je prezasićeno video igricama. Kako je tolika popularnost tako je i normalizovano u njihovim kurgovima. Kada su deca dobra u nekoj igrici često im raste popularnost. Ne bih mogla da kažem da su svesni negativnih efekata, jer to je za njih igra i borba da se uklope u društvo“, kaže psioterapeutkinja Tamara.
A o tome koliko deca školskog uzrasta umeju da razlikuju dobro i loše, naša sagovornica smatra da se ovo uči od malih nogu.
„Kroz bajke, basne i priče o moralnim vrednostima deci pomažemo da uoče razliku između dobra i zla, još u ranim godinama. Međutim, u današnje vreme se izgubio zdravi autoritet koji dete, naročito u tim ranjivim godinama, gde dosta spoljasnjih stvari utiče na njih, uči da postoje posledice za loše ponašanje, samim tim je granica između dobra i zla zamagljena“, kaže za kraj Tamara.
PRIJAVITI SVE ŠTO JE OPASNO ILI POTENCIJALNO OPASNO
Za kraj je važno spomenuti da je svaki neprimeren sadržaj na društvenoj mreži TikTok moguće prijaviti i to nasledeći način:
Pored videa treba kliknuti na strelicu, nakon čega će se u donjem levom uglu pojaviti ikona zastavice na kojoj piše „prijava”. Kada se klikne na prijavu, otvoriće se više kategorija po kom osnovu se prijavljuje taj video-zapis, počev od kategorija „nasilje, zlostavljanje i kriminalno iskorišćavanje”, preko „mržnja i zlostavljanje”, „opasne aktivnosti i izazovi” do „dezinformacije”.
Na svakom video-snimku moguće je prijaviti i nepoželjne komentare, tako što se „uđe” u komentar i zadrži prst na konkretnom komentaru koji želite da prijavite, a potom će se pojaviti opcija „prijava”.
(Espreso)