U Srbiji je inflacija u septembru iznosila 14 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, objavila je Narodna banka Srbije i navela da je dinamiku kretanja inflacije i u septembru opredelio rast cena hrane i energenata.
Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u septembru je iznosila 8,6 odsto, kažu u NBS.
Udruženje potrošača Efektiva je na svom Tviter nalogu objavilo poređenje cena u našim trgovinskim lancima u odnosu na one u Mađarskoj. Rezultat je takav da su u Srbiji navedeni proizvodi duplo skuplji nego u Mađarskoj, a evo i detaljnog spiska.
Cene Mađarska vs naši trgovinski lanci:
1. Bref wc gel
Mađarska 3x50g za 238 din
Lili 2x50g za 406 din2. Zott puding vanila 175g
Mađarska 39 din
Idea 65 din3. Nes kafa klasik 100g
Mađarska 283 din
Idea 525 din4. Domestos lime 750ml
Mađarska 182 din
Univerexport 382 din
👇 pic.twitter.com/deRfS6hXAn— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) October 17, 2022
Kako su dalje naveli, cene u Mađarskoj mogu biti još niže, ako se ostvari pravo na povraćaj PDV-a!
5. Dr Oetker aroma vanila 38ml
Mađarska 50 din
Maxi 113 dinCene u Mađarskoj mogu biti još niže, ako se ostvari pravo na povraćaj PDV-a!
Šišanje ✂️🐑✂️🐑✂️🐑 pic.twitter.com/iW40lIz191
— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) October 17, 2022
Građani Srbije su ispod ovih objava ostavljali komentare, a ovo su neki od njih:
– Izgleda da ćemo u opet u Mađarsku u šoping. A biće izgleda te robe i na pijacama. I tehnika im je jeftinija nego kod nas.
– Pre neki dan na Jutjubu lik iz Nemačke upoređivao cene iz Lidla tamo i ovde, otprilike je sve isto, osim što je kod njih meso duplo skuplje.
– Poenta jeste u činjenicama a to su cene, da nas ovde šišaju koliko je sve skupo, a tamo negde gde su veća primanja isti proizvodi su jeftiniji. To konstantno priča Efektiva, a naši hoće da kažu da Efektiva nije u pravu.
Prema podacima Narodne banke Srbije, rast cena hrane i bezalkoholnih pića u septembru u odnosu na avgust iznosio je 2,4 odsto.
U okviru toga, mesečni rast cena prerađene hrane iznosio je 2,2 odsto, dok je u uslovima i dalje visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše i na domaćem tržištu, i u većem delu Evrope, njihov međugodišnji rast iznosio 20,8 odsto.
Cene neprerađene hrane u septembru su zabeležile mesečni rast od 2,7 odsto, dok su u odnosu na isti mesec prethodne godine bile više za 19,6 odsto.
Kod cena energije u septembru su smanjene cene naftnih derivata za 0,9 odsto, dok su, s druge strane, korekcija cena električne energije i nastavak rasta cena čvrstih goriva uticali na to da rast cena na nivou cele grupe u septembru iznosi 2,6 odsto.
Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i visoke uvozne inflacije, u septembru je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).
Ipak, bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, navode iz NBS.
Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja.
Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, u narednim mesecima se može očekivati postepeno usporavanje međugodišnje inflacije, te bi krajem godine trebalo da ona bude niža od trenutne, navodi se u saopštenju.
Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu, navode iz NBS.
(Izvor: Espreso)