Bez obzira koliko sam puta pokušavala da je nateram da me zove „bako“ ona je insistirala na „baba“
„Živimo u porodičnoj kući. Moj sin i snaja s detetom žive na spratu, dok smo suprug i ja u prizemlju. Sa snajom imam korektan odnos. Uvek me pozdravi, pita treba li šta doneti iz prodavnice i povremeno pomogne oko dvorišta. To je lep i pristojan odnos, ali bez srdačnosti. I prihvatila bih ja to sve da nemam jedan veliki problem, a to je način na koji mi se obraća unuka.
Dok snajinu majku zove „baka“, mene stalno zove „baba“. Kod nas u kraju „baba“ je ružna reč, pogrdna, dok je „baka“ reč koja izražava ljubav i poštovanje.
Već nekoliko puta sam unuci, sinu i snaji navela da bih volela da me dete zove bakom, ali dete mi kaže „ti si baba, a ona druga je baka“.
Kada čujem da njoj tepa „bako“, a mene zove „baba“ kao nož da mi se zarije u srce. Osećam se manje vredno, osećam se uništeno. Ne znam šta da radim, osećam se kao neka matora veštica? To dete mi je ceo život i samo želim da me zove „bako“.“
Šta biste vi savetovali ovoj ženi?
(Stil)