Između 10 i 20 procenata ljudi koji su bili oživljeni nakon srčanog zastoja prijavljuju neko iskustvo bliske smrti.
Pitanje šta se dešava nakon smrti muči čovečanstvo od pamtiveka.
Od duhovnih i filozofskih perspektiva do naučnih istraživanja, ljudi su neprestano tragali za odgovorima o sudbini nakon smrti. Poslednjih decenija sve je više naučnih istraživanja posvećeno ovom fenomenu.
Neke nedavne studije dale su nam uvid u to šta se dešava sa telom i mozgom u trenutku smrti, dok pojedinci koji su preživeli kliničku smrt tvrde da su doživeli vizije ili uvid u zagrobni život.
Takva iskustva ne prestaju da fasciniraju ljude, a priče koje uključuju nadnaravne ili utešne elemente često izazivaju rasprave.
Dejv Singleton (85) iz Notingema podelio je svoje iskustvo bliske smrti, koje se dogodilo pre više od 20 godina, neposredno pre svog 65. rođendana.
Ono što je doživeo donelo mu je neočekivanu utehu. Dejv je patio od srčane blokade, ozbiljnog poremećaja ritma srca. Nedugo pre kobnog trenutka, primetio je da mu je sve teže da hoda po brežuljcima Derbišira, a srce mu je kucalo usporeno.
Jednog dana, kada se vratio kući, osetio je vrtoglavicu i zamolio komšinicu, penzionisanu lekarku, da mu proveri puls. Videvši koliko je nizak, odmah je pozvala hitnu pomoć. Ubrzo je hitno prevezen u bolnicu, gde je njegovo stanje postalo kritično.
„Srce je gotovo prestalo da mi kuca. Kao u medicinskim dramama, priključili su me na nekoliko aparata i jurili kroz bolnicu prema odeljenju za koronarnu negu“, priseća se Dejv, „Prebačen sam u krevet i gotovo odmah su se oglasili alarmi – srce mi je stalo.
Za mene se činilo kao da se svetla prigušuju, kao da se zavesa spušta. Ali, gotovo istog trena oživeli su me pomoću elektroda.“
Njegove nevolje time nisu završile. Morao je biti reanimiran još nekoliko puta, a iskustvo je opisao kao udarac boksera teške kategorije.
No najzanimljiviji deo priče tek sledi. Dok su lekari pokušavali da spasu njegov život, Dejv je osetio da je prebačen na neverovatno lepo mesto.
„Sedeo sam u predivnom vrtu, okupan toplim suncem. Iza mene je bila visoka živa ograda, a s druge strane čuo sam glasove i smeh.
Znao sam da su se tamo okupili moji prijatelji i porodica, kao da se održava neki poseban događaj“, opisao je Dejv.
Osećao je da bi mogao jednostavno da ustane i zaobiđe živu ogradu kako bi im se pridružio. Ipak, odlučio je da ostane gde jeste jer mu je bilo ugodno i mirno.
„Pogled preko polja i brežuljaka bio je veličanstven. Osećao sam se spokojno, srećno i ispunjeno“, rekao je.
No, taj spokoj naglo je prekinut. „Odjednom – udarac! Vratio sam se. Otvorio sam oči i ugledao medicinsko osoblje koje je radilo na meni.
Da budem iskren, nisam želeo da se vratim. Bilo je bučno i neugodno.“ Ukupno je bio u srčanom zastoju osam minuta. Nakon što su ga lekari stabilizovali, ugrađen mu je pejsmejker, a danas nosi već treći uređaj koji reguliše otkucaje njegovog srca.
Prema istraživanju koje je objavio The Guardian, između 10 i 20 procenata ljudi koji su bili oživljeni nakon srčanog zastoja prijavljuju neko iskustvo bliske smrti.
To znači da bi otprilike 800 miliona ljudi širom sveta moglo imati slična iskustva – od osećaja mira i viđenja zagrobnog sveta do percepcije vlastitog tela izvan fizičkog oblika.
Naučnici koji proučavaju smrt pristupaju temi iz tri glavna ugla:
Biološki pristup – Zagovornici materijalističkog stava veruju da se sva svest gasi smrću te da iskustva bliske smrti proizlaze iz moždane aktivnosti u trenutku umiranja.
Duhovni pristup – Mnogi spiritualisti veruju da su ovakve priče dokaz postojanja zagrobnog života te da pružaju uvid u ono što nas čeka nakon smrti. Parapsihološki pristup –
Ova teorija tvrdi da je mozak samo prijemnik svesti, koja nastavlja da postoji izvan fizičkog tela. Jedno od najvažnijih istraživanja iz 2015. godine, koje je vodio neurolog Džimo Borjigin, otkrilo je neobjašnjiv „talas aktivnosti“ u mozgu pacijentkinje koja je pretrpela srčani zastoj.
Njegov tim zabeležio je pojačanu aktivnost delova mozga povezanih sa svešću, pamćenjem i empatijom – čak i u trenucima kada je pacijentkinja bila klinički mrtva.
„Kao da je, uprkos nepovratnom procesu umiranja, mozak generisao nešto što zapanjujuće liči na život“, zaključio je Borjigin.
Iako nijedno istraživanje nije dalo konačan odgovor na pitanje šta se dešava nakon smrti, priče poput Dejvove pružaju fascinantan uvid u ono što bi moglo biti „s one strane“.
Da li je njegova vizija bila halucinacija uzrokovana hemijskim procesima u mozgu ili stvaran doživljaj zagrobnog života?
To ostaje otvoreno pitanje. No, jedno je sigurno – njegovo iskustvo mu je donelo utehu i promenilo način na koji gleda na smrt.
(Pink)