Ukrali su mi brata blizanca po rođenju, a onda sam mu jednog dana pokucao na vrata!
Ivan Miljković: Upoznao brata blizanca nakon 24 godine!
“Te godine, bilo je tačno 24 godine od mog, i rođenja mog brata blizanca koji je proglašen mrtvim. Krenuli smo u potragu, hteli smo da vidimo šta je sa našim Nenadom” – ispričao je Ivan Miljković.
Sve je počelo tog sedmog maja 1979. godine kada je majka Nadica Miljković donela na svet dva dečaka blizanca. Nije slutila ni ona, a ni jedan od tek rođenih dečaka da neće živeti zajedno, već rastavljeno.
Ivan i Nenad Miljković, braća blizanci, rođeni su u Svilajncu, a već sutradan ujutru iz porodilišta su bez majke prebačeni u Beograd, zbog, kako kaže, navodno – vode u plućima.
U protokolu koji sledi posle porođaja kada se upisuju podaci o novorođenim bebama lekari su napisali da je “jedno dete egzitiralo”, dok je drugo potpuno zdravo. Oni su unapred znali da će navodno jedno dete umreti, iako se to nikad nije desilo.
Tek sutradan, tačnije 8. maja 1979. godine lekari su saopštili da je jedno dete umrlo, a da je drugo u teškom stanju – priča Ivan.
Kada je saznao da mu je jedno dete umrlo, njegov otac Zoran Miljković tražio je od lekara da vidi telo bebe i da ga sahrani kako već običaji i nalažu.
“Rekli su mu da ne može, i da mu je bolje da čuva ono što mu je ostalo, misleći na drugo dete, u ovom slučaju mene. Moji roditelji u početku nisu posumnjali ništa, jer su imali veliko poverenje u institucije. Na kraju su im rekli da će im sva dokumentacija stići na kućnu adresu, ispričao je Ivan.
Godine su prolazile, i tek poslije više od 20 godina, te 2003. godine kada je u medijima počelo da se govori o krađi beba, i kada su čuli jednu sličnu situaciju njihovoj, počeli su da sumnjaju, uključujući i Ivana.
“Te godine, prošlo je tačno 24 godine od rođenja mog brata blizanca, koji je navodno proglašen mrtvim, i mene. Krenuli smo u potragu, htjeli smo da vidimo šta je sa našim Nenadom. Prikupljajući dokumentaciju ustanovili smo da grobno mjesto ne postoji, nijedan dokument o smrti, ne postoji čak ni ljekarska potvrda o smrti iz Instituta”- nastavlja priču Ivan, i priseća se kako je krenuo u potragu za svojim bratom, za kojeg je negdje uvijek imao neki osjećaj da je živ.
U kojoj god su se instituciji pojavili sve je škripalo i sve je falilo.
“Postoji samo matični list otpusne liste za njega, a za mene postoji matični list otpusne liste i otpusna lista, što znači da je njegova otpusna lista otišla sa njim u novu porodicu”.
To im je bio prvi signal da nešto nije u redu i da nastave sa potragom.
“Onda smo pokušali da dođemo do podataka i informacija o grobnom mjestu. U upravi Novog groblja u Beogradu ne postoji podatak da je Nenad Miljković sahranjen. Kroz ostalu dokumentaciju naišli smo na težak organizovani kriminal. U matičnoj knjizi rođenih, odmah po rođenju, mom bratu blizancu i meni dodijeljen je isti matični broj. To znači da su od dva pravili jedno, kako bi im se uklopilo u statistiku, i uvek kada bi se ukucao matični broj prepoznavao bi samo jednog. Znači, jedan je pravno upokojen kako bi mu se napravio novi identitet u nekom novom mjestu, u nekoj novoj porodici.”
Na osnovu njegovog matičnog broja i na osnovu knjige državljana došli su do Nenada i njegove tačne lokacije.
Promena identiteta!
“Posedujem i uverenje o državljanstvu na kojem jasno stoji klasifikaciona oznaka 201 koja je za promenu identiteta. Prvo smo iz dokumentacije došli do podataka ko je, a daljim papirološkim aktivnostima smo utvrdili gde se tačno nalazi.”
Stupili su u kontakt poslije 24 godine od njihovog rođenja, Ivan ga je pozvao telefonom i dogovorili su se da se sretnu.
“Pozvao sam ga telefonom i rekao: “Zdravo, ovde Ivan. Pitao me je: “Koji Ivan?”, odgovorio sam: “Tvoj brat blizanac”. Ubrzo posle toga sam i pokucao na njegova vrata, sreli smo se i presrećni smo što smo se na kraju, posle svega upoznali.”
Sada su u kontaktu, stalno se čuju i kada su u prilici viđaju se. Uradili su i DNK analizu i potvrdili da su zaista biološka braća.
Međutim, Ivan neće stati dok pravdu ne istera do kraja i dok ljudi odgovorni za ovu situaciju ne izađu pred lice pravde.
“Tražim odgovornost svih pa i naručilaca, jer ne treba i njih izostaviti iz cele ove priče, oni su dobro znali šta rade. Sada mi je predmet u Prvom osnovnom tužilaštvu i u fazi je obrade. Tamo rade po pitanju predistražne i istražne radnje, po ko zna koji put. Brata su mi ukrali na rođenju i bili smo rastavljeni toliko godina, sada želim da se pravda zadovolji.”
Njihova borba za pravdu traje već 13 godina i kako kaže trajaće sve dok se ne dokaže istina.
(Izvor: telegraf.rs)